Broj depresivnih osoba je u porastu u Americi, prema istraživanju iz septembra prošle godine: dok je u anketama pre pandemije oko 9 odsto ispitanika prijavilo simptome depresije, taj procenat je prošle godine skočio na čak 28 odsto, prema psihološkoj studiji objavljenoj u medicinskom časopisu JAMA Netvork Open.

Ombudsman za Englesku, En Longfild, takođe je upozorila u januaru da službe za mentalno zdravlje mladih ne ispunjavaju zahteve tokom pandemije i da je dobrobit dece postala nacionalna vanredna situacija.

Protivnici strogih epidemioloških mera i zaključavanja često ukazuju na porast mentalnih bolesti i samoubistava kao nepredviđenu štetnu posledicu koja dovodi u pitanje opravdanost takvih mera.

Mnogi stručnjaci za javno zdravlje očekivali su da će se sa porastom broja samoubistava povećavati i stopa samoubistava. To se, međutim, nije dogodilo - bar ne prema našim najboljim saznanjima. Zapravo, dve nove studije sugerišu da se broj samoubistava čak smanjio, bar u prvim mesecima pandemije.

Prva od ove dve studije, takođe objavljena u časopisu JAMA 31. marta, otkrila je da je stopa samoubistava u SAD blago opala od 2019. do 2020. godine, za 5,6 odsto, barem prema preliminarnim podacima koji bi se mogli promeniti nakon čega će puna analiza biti dovršen, kako je primetio Robert Anderson, šef Odeljenja za statistiku smrtnosti u američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Takođe, u istoj studiji utvrđeno je da je nekih 10 odsto ispitanika ozbiljno razmišljalo o samoubistvu u poslednjih 30 dana - dvostruko više nego 2018. godine.

Druga studija, objavljena u medicinskom časopisu Lanset Psihijatri 13. aprila, mnogo je šira i uključuje podatke iz čak 21 zemlje, grada, države ili provincije, sa analizom podataka o samoubistvima od 1. aprila do 31. jula 2020.

U većini njih (12 od 21), od Japana i Novog Zelanda do Poljske i Ekvadora, primećen je pad stope samoubistava u poređenju sa očekivanim, odnosno prepandemijskim brojevima.

U Hrvatskoj, blagi porast samoubistava od početka pandemije Jedna od zemalja analiziranih u ovoj studiji je Hrvatska. Za nju je, međutim, zabeležen blagi porast broja samoubistava: u periodu od 1. aprila do 31. jula imali smo 190 samoubistava u poređenju sa 178 očekivanih.

A kada se analizirani period produžio do 31. oktobra, primećeni porast samoubistava izgledao je ovako: zabeleženo je 334 u poređenju sa 307 očekivanih.

Poređenja radi, Poljska je imala blagi pad, zabeleženo je 1841 samoubistvo u poređenju sa očekivanim 1932. Čile je takođe imao pad (471 na 551), kao i Estonija (64 na 77).

U svakom slučaju, glavna autorka Jane Pirkis, direktorka Centra za mentalno zdravlje na Univerzitetu u Melbournu u Australiji, upozorava da "slika nije ni potpuna ni konačna, već služi kao najbolji raspoloživi dokaz o uticaju pandemije na samoubistvo".

"Rano je govoriti o tome kakav će uticaj covid imati na samoubistva", kaže dr Panagiota Korenis, forenzički psihijatar iz BronksKer Helt Sistem-a u Njujorku, dodajući da ćemo ove posledice verovatno videti u potpunosti s vremenom.

Naime, moglo bi se pokazati da se relativno dobra situacija u prvim mesecima pandemije, za koju autori studije Lancet smatraju solidarnost u lokalnim zajednicama i državnu finansijsku i javnu zdravstvenu pomoć, pogoršavala što je duže trajala pandemija.

"U nekim slučajevima je covid zaista inspirisao najbolje u nama, ali za mnoge ljude su ovi trenuci isparavali u sagorevanju i emocionalnoj iscrpljenosti", kaže dr Korenis.

I zaista, Japan je primer zemlje u kojoj se trend samoubistava preokrenuo. Stopa samoubistava porasla je za 16 odsto u julu i oktobru u odnosu na godinu ranije, što je veliki preokret sa 14 odsto u februaru i junu, prema studiji Hongkong univerziteta za nauku i tehnologiju, Kongo i Tokijskog gradskog instituta za gerontologiju.

"Pandemija značajno utiče na psihološko zdravlje dece, adolescenata i žena, posebno domaćica", napisali su autori u studiji objavljenoj u časopisu Nejčr Hjuman Bihejvur.

Zbog toga naučnici naglašavaju da će sigurno biti potrebno dalje pratiti situaciju sa samoubistvima širom svetaeta.

"Moramo da nastavimo da nadgledamo podatke i budimo na oprezu u slučaju mogućeg povećanja broja samoubistava, posebno pošto se manifestuju pune ekonomske posledice pandemije. Političari bi trebalo da prepoznaju značaj visokokvalitetnih i pravovremenih podataka u podršci naporima za sprečavanje samoubistava i da rade na suzbijanju rizika od samoubistva zbog korone i ostalih faktora kao što su povećani nivo stresa i finansijske poteškoće sa kojima se neki ljudi suočavaju usled pandemije. Povećanje broja službi za mentalno zdravlje i programa prevencije samoubistava, kao i obezbeđivanje mreže finansijske sigurnosti, može sprečiti moguće dugotrajne termin negativni efekti pandemije samoubistva. ", zaključila je Pirkis.