Buteflika je bio na čelu Alžira skoro dve decenije, a podneo je ostavku 2019. godine, nakon što je njegova kandidatura za peti mandat dovela do masovnih uličnih protesta.

Imao je ključnu ulogu u ratu za nezavisnost Alžira 1950ih i 1960ih godina. Onda je 1999. godine, posle brutalnog građanskog rata u kome je stradalo gotovo 200.000 ljudi, postao predsednik na nagovor vojske.

Buteflika je retko viđen u javnosti od moždanog udara 2013. godine, koji je ostavio posledice na njegove mogućnosti govora i kretanja.

Nakon sticanja nezavisnosti Alžira od Francuske 1962. godine, postao je najmlađi ministar spoljnih poslova na svetu sa dvadesetak godina. Na toj funkciji je bio 16 godina.

Buteflika je kao predsednik Generalne skupštine UN 1974. godine pozvao palestinskog lidera Jasera Arafata da se obrati tom telu, što je bio revolucionarni potez.

Takođe je insistirao na tome da Kina treba da ima mesto u UN i suprotstavljao se aparthejdu u Južnoj Africi. Navodno je "Butef", kako su zvali Butefliku, mladom Nelsonu Mandeli pružio prvu vojnu obuku.

Buteflika je 1980e proveo u egzilu zbog optužbi za korupciju koje su kasnije odbačene. Vratio se kući 1990ih i postao je predsednik Alžira 1999. godine i uspeo da uspostavi primirje sa islamistima.

Njegov poslednji javni nastup bio je 2017. godine, četiri godine nakon što je doživeo moždani udar.

Kada je 2019. godine najavljeno da će se Buteflika kandidovati za peti mandat izbili su višsenedeljni protesti širom zemlje, pod pritiskom kojih je podneo ostavku.