Ako ikada dođe do sukoba između Kine i Tajvana, Tajpej se nada da će mu rekonstruisani raketni program pomoći da uzvrati udarac daleko moćnijem agresoru.
Tajvan polaže velike nade u svoju raketu za napad Hsiung šeng. Uređaj može da stigne do kopna da pogodi kineske komandno-kontrolne centre i skladišta snabdevanja. Takođe bi moglo da začini aerodrome da onesposobi piste. Pored toga, raketa zemlja-vazduh SkajBov III može da gađa neprijateljske krstareće rakete i dronove i da ih obori sa neba. Drugi sistem može uništiti brodove. Ove rakete su deo petogodišnjeg plana vrednog 8 do 9 milijardi dolara koji je tajvanska vlada prisvojila 2021. kako bi bolje odgovorila na pretnju Kine.
Raketa Hsiung Šeng ima domet od 1.000 KM, što bi joj omogućilo da pogodi Vuhan i gađa ciljeve duž kineske obale, sve do Kingdaoa. Tajvanci ove godine pojačavaju proizvodnju Hsiung šenga, a 100 bi trebalo da bude proizvedeno do 2025. godine.
Ova raketa dolazi u dva modela. Jedan model ima visokoeksplozivnu bojevu glavu za ojačane mete kao što su komandni bunkeri i objekti za snabdevanje. Drugi ima fragmentarnu bojevu glavu da ošteti pistu.
Čieh Čung, vojni analitičar u Fondaciji za nacionalnu politiku u Tajpeju, rekao je da bi Hsiung Sheng mogao doći do većine baza pod komandom Istočnog pozorišta Narodne oslobodilačke vojske. Ovo bi moglo uključiti instalacije u provincijama Šangaju i Džeđijang, kao i na severu - do Kingdaoa, kao što je ranije pomenuto.
„To bi u velikoj meri moglo da poveća kapacitet nacionalne armije da odloži ili parališe tempo komunističkih snaga u invaziji na Tajvan, otežavajući im brzi rat“, rekao je Čie za Indo-pacifički odbrambeni forum u maju.
Tajvan planira da više nego udvostruči svoje kapacitete za proizvodnju raketa, sa 207 na 497 proizvedenih projektila godišnje. Napor bi uključivao 34 nove fabrike za proizvodnju raketa. Ova ostrvska država planira da potroši 60 odsto svog vojnog budžeta na rakete koje bi mogle da zaustave ili uspore kineski napad vazdušnim ili morskim putem.
Naročito bi raketa zemlja-vazduh Skaj Bau III mogla da kupi vreme Tajvancima tokom kineskog upada. Ovo je mnogo starija municija – njena prva probna lansiranja dogodila su se 2008. – ali Tajvan se nada da može postati oslonac na bojnom polju. Može da zaštiti od neprijateljskih ratnih aviona, krstarećih projektila i balističkih projektila. Ovo oružje koristi poluaktivni radarski tragač za navođenje i može istovremeno da postigne više ciljeva.
Konačno, Tajvanci ističu Hsiung Feng III, protivbrodsku krstareću raketu namenjenu za odbranu obale. Ovaj projektil, sa dometom od 360 km, bio bi dragocen za usporavanje amfibijskog napada iz Kine. Sada postoji 20 lansera za ovu raketu, a planirano je da 70 bude izgrađeno do sledeće godine.
Tajvan treba pohvaliti što je svom budžetu za odbranu dodao dodatna izdvajanja za ove raketne sisteme. Sva tri sistema su preko potrebna, a njihova proizvodnja ne bi mogla doći u nesigurnijim vremenima. Kina voli da zvecka sabljama, kao što se pokazalo kada je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila ostrvo ove nedelje. Pelosi je verovatno bila obaveštena o naporima Tajvana da napravi više projektila, a tajvanski predsednik Cai Ing-ven je možda pokrenuo temu dodatne vojne pomoći Sjedinjenih Država. Ovo su razgovori koji Kini ulaze pod kožu.
Peking će nastaviti da prati razvoj raketa Tajvana. Takođe će pomno pratiti rat u Ukrajini kako bi se videlo kako se invazijska snaga može usporiti raketama i artiljerijskom vatrom. Tajvan može samo da se utrkuje u izgradnji više projektila kako budućnost odnosa između Tajpeja i Pekinga postaje zaoštrena.
Autor:
