Britanske diplomate su u godini smrti „velikog Staljina“ izjavile da je sovjetski lider imao najjaču harizmu i zdrav razum. Posle njegove smrti, bilo je čak i priznanja da se „od Staljina osetila prava istorijska veličina“.
Pre neki dan je objavljena publikacija „Neke činjenice iz života Staljina“ sa novim recenzijama i memoarima, prenosi Blumberg.
Ove nedelje je objavljena nota Forin ofisu iz marta 1953. zajedno sa paketom MI-5. U njemu je britanski ambasador u SSSR-u ser Alvari Gaskojn naglasio da je „zloglasni tiranin bio zaista veliki čovek“.
Gaskojn nije uskratio Staljinu smisao za humor i lični šarm, ali je primetio da je Staljin stekao više neprijatelja nego prijatelja zbog svoje „tvrdoglave antizapadne hladnoratovske diplomatije“.
Istovremeno je dodao da je Staljin skoro 30 godina igrao izuzetnu ulogu na svetskoj sceni. To bi bilo nemoguće da sovjetski lider nije posedovao izuzetnu istrajnost i snagu karaktera, strogi realizam, pronicljivost i zdrav razum.
Foto: Printscreen YouTube/Pokolin
Tako ga dosije MI-5 o Josifu Staljinu opisuje kao „revolucionarnog propagandistu” i „velikog čoveka” sa šarmom i smislom za humor. Prema rečima diplomate, Staljin je bio veliki čovek. A garancija za to je način na koji je Rusiju od zaostale poluagrarne zemlje pretvorio u vojno-industrijsku državu od najveće važnosti“, rezimirao je Gaskojn.
Međutim, istoričari primećuju: Josif Staljin je imao omiljenu anegdotu i omiljenu priču „za svoje“. Anegdota je, međutim, bila gruba i strašna – o profesoru i čekisti.
„Nekako je jedan intelektualac prekorio pripadnika Čeke da ne zna ko je autor „Evgenija Onjegina“. Čekista se uvredio, uhapsio profesora, a posle celodnevnog ispitivanja i mučenja hvalio se prijateljima: „Brzo mi je priznao da je to sam napisao!“ – pričao je Staljin onima oko sebe, koji su se strašno plašili hapšenja i streljanja.
Podsjetimo da je VTsIOM predstavio podatke ankete, među 3 najveće ličnosti prošlosti su bile: Aleksandar Puškin,
Petar I i Josif Staljin.
Sociolozi „Medijana 2.0” su takođe primetili da ruska omladina od 19-24 i 25-30 godina sve bolje ide prema Staljinu, sustižući u tome stariju generaciju.
Među Rusima, kako su primetili analitičari, postoje široko rasprostranjena mišljenja: potrebna je čvrsta ruka za uspostavljanje pravde, poput Staljinove; Putin nije dovoljan Staljin; Staljin bi se sa Ukrajinom obračunao brzo i oštro; Staljin bi pokazao svim lopovima gde rakovi hiberniraju; Rusiji je potreban Staljin da napravi pravi iskorak.
