NATO doneo istorijske odluke o jačanju saveza, Iran i Izrael proglasili pobede i skopili primirje - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Na samitu u Hagu NATO je potvrdio jedinstvo i posvećenost kolektivnoj odbrani i bezbednosti. Uprkos mnogim najavama o podeljenosti unutar NATO-a, propale su nade svih koji su predviđali da će predsednik Tramp raspolutiti i uništiti najduži savez u istoriji u čovečanstva. Predsednik Tramp je u svom obraćanju prigrabio sve zasluge. Dogovor o izdvajanju 5% za odbranu Tramp je nazvao Haška odbrambena posvećenost. Američki predsednik je istakao da kada saveznici dostignu 5% to će biti više od jednog triliona dolara godišnje izrazivši uverenje da je to velika pobeda za Evropu, odnosno čitavu zapadnu civilizaciju. Bela Kuća je saopštila da je u odlučujućem trenutku za globalnu bezbednost, predsednik Donald Tramp postigao monumentalnu pobedu za Sjedinjene Države i njihove saveznike, posredujući u postizanju istorijskog sporazuma o dramatičnom povećanju doprinosa odbrani širom NATO saveza — i označivši novu eru zajedničke odgovornosti i snage protiv globalnih pretnji.

Finski predsednik Aleksandar Stub: „Svedoci smo rađanja novog NATO-a... Ovo je velika pobeda, mislim, i za predsednika Trampa i mislim da je to takođe velika pobeda za Evropu.“ Šefica spoljne politike Evropske unije Kaja Kalas: „Saveznici izgledaju ujedinjeni. Mislim da je shvatanje da svi treba da učine više za odbranu jer živimo u veoma turbulentnim vremenima.“ Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski: „Trebalo bi da odamo priznanje kome je priznanje pripada. Predsednik Tramp je bio u pravu u svom prvom mandatu kada je rekao da saveznici ne ispunjavaju sopstvene obaveze sa prethodnih samita.“ Predsednik predsedničkog doma Majk Džonson: „Zemlje NATO-a povećavaju finansiranje odbrane sa manje od 2% na 5%! Nema više besplatnih usluga za ostatak sveta. Nema više korišćenja američkih poreskih obveznika kao sopstvenih ličnih kasica prasica. OVO je Trampov efekat.“

Na formalnoj sednici šefova država i vlada NATO-a u sredu, lideri saveznika usvojili su deklaraciju sa samita kojom je postavljen novi kriterijum za ulaganja u odbranu, podvučena važnost povećanja proizvodnje odbrambene industrije i potvrđena kontinuirana podrška Ukrajini. Haškim planom za ulaganja u odbranu, navedenim u izjavi, saveznici se obavezuju da će ulagati 5% BDP-a u odbranu – uključujući 3,5% BDP-a za osnovne odbrambene potrebe i 1,5% za ulaganja vezana za odbranu i bezbednost, poput infrastrukture i industrije. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodni kriterijum od 2% BDP-a. Potrošnja se vraća na nivo iz Hladnog rata. Potrebno je znati da se saveznici ovim akcijama spremaju da adekvatno odgovore na buduće izazove koje predstavljaju Rusija i Kina. Strateška svesnost nameće potrebu spremnosti za buduća vremena jer se Rusija nalazi u režimu ratne ekonomije. Predsednik Tramp je upozorio da Rusija ima planove napada i na druge evropske države.

„Zajedno, saveznici su postavili temelje za jači, pravedniji i smrtonosniji NATO“, izjavio je generalni sekretar na završnoj konferenciji za novinare. „Ove odluke će imati dubok uticaj na našu sposobnost da radimo ono zbog čega je NATO osnovan – odvraćanje i odbranu.“ Ističući izazove za bezbednost saveznika, generalni sekretar je naglasio da „bilo da su od Rusije ili terorizma, sajber napada, sabotaže ili strateške konkurencije – ovaj Savez je i ostaće spreman, voljan i sposoban da brani svaki centimetar savezničke teritorije“, objašnjavajući da će nova obaveza „osigurati da naših milijardu ljudi može da nastavi da živi u slobodi i bezbednosti“. U deklaraciji sa samita u Hagu jasno je podvučeno da je Rusija pretnja za jednu milijardu stanovnika NATO članica.

Do 2035. godine članice NATO bi trebalo da dostignu svoju obavezu od 5%. Sadašnji kriterijum od 2% ostvarilo je više od 2/3 članica. Obaveza od 5% BDP za potrebe odbrane nije nikakav hir, pritisak ili maltretiranje Evrope od strane predsednika Trampa već je rezultat trendova u oblasti odbrane i odvraćanja. Od veće potrošnje za odbranu svi će imati koristi. Vojna industrija je geografski zavisna i ne može biti plod izmeštanja u područja jeftinije radne snage i zato predstavlja konkurentnu granu privrede. U sinergiji sa Evropskom unijom koja je opredelila budžet od 800 milijardi evra, članice NATO će moći značajnije da ojačaju svoje kapacitete. Od saveznika se očekuje da prilože godišnje planove kako bi dostigli ciljeve. Najmanje 3,5% BDP-a se odnosi na naoružanje, vojnu opremu i municiju dok 1,5% BDP-a se odnosi na godišnje obaveze za zaštitu kritične infrastrukture, odbranu mreža i obezbeđenje civilne spremnosti i otpornosti, inovacije i jačanje odbrambene industrijske baze. Kako se plan odvija biće analizirano 2029. godine u odnosu na strategijsko okruženje i zanovljene sposobnosti.

Samit je potvrdio dugoročnu posvećenost pomoći Ukrajini čija bezbednost direktno doprinosi bezbednosti NATO saveznika. Pomoć Ukrajini se uračunava u izdvajanja za odbranu, odnosno planiranih 5% BDP-a. Trgovinske barijere u oblasti odbrane biće eliminisane između saveznika. Samit u Hagu je verovatno najsnažnije okupljanje u novijoj istoriji NATO-a jer su i ministri odbrane i spoljnih poslova učestvovali na paralelnim sastancima.

Ukrajina i Savet Evrope potpisali su sporazum o osnivanju Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine. Savet Evrope je osnovao Specijalni tribunal sa mandatom da goni visoke političke i vojne zvaničnike zbog zločina agresije na Ukrajinu. Zločini za koje će biti gonjeni ruski zvaničnici tiču se onih poput upotrebe vojnih snaga protiv druge države uz kršenje Povelje UN. Nadležnost Specijalnog tribunala odnosi se na ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid u Ukrajini što je nadležnost i Međunarodnog krivičnog suda, dok zločine agresije će pokriti Specijalni Tribunal. Očekuje se da Specijalni tribunal i Međunarodni krivični sud potpišu neophodne ugovore o međusobnoj saradnji. Evropska unija je najsnažniji politički sponzor za osnivanje ovog suda čiji se značaj ogleda u tome što će se ruski zvaničnici goniti u odsustvu i svoju snagu ima upravo u moralnoj komponenti njihove odgovornosti. Nuklearno oružje štiti ruske zvaničnike od izvršenja sudske pravde, ali će sudske presude uticati na jasno određivanje karaktera njihovih zločina. Tribunal će goniti 20 do 30 najviših ruskih zvaničnika.

Evropska unija nastavlja da produbljuje globalna partnerstva od Afrike, preko Latinske Amerike do Centralne Azije. Dugačak je red za sklapanje strateških partnerstava i pristup tržištu EU. Govoreći na konferenciji o finansiranju razvoja, predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen je istakla da je EU najveći globalni donator pomoći sa više 200 milijardi evra prošle godine.

Program EuvsDisinfo kao deo evropske diplomatske službe objavio je analizu pod nazivom „Evropa ili Kina: Ko je najveći ekonomski partner Afrike?“ Analiza počinje uvodom u kome se konstatuje da se „Kina često pojavljuje u vestima zbog izgradnje puteva i nuđenja kredita i stoga se često doživljava kao najveći trgovinski partner i najbolji saveznik Afrike. Ali priča je više mit nego činjenica. Pravo pitanje nije samo ko daje više novca. To je: ko podržava Afriku da raste na održiv način – sa radnim mestima, školama i jakim ekonomijama?“ Analiza se bavi zvaničnom razvojnom pomoći koja je upućena ka afričkom kontinentu. Pa se tako navodi da su „u 2022. godini, EU i njene države članice obezbedile 19,9 milijardi dolara zvanične razvojne pomoći. Kina, koja ne izveštava prema pravilima OECD-a i često meša pomoć sa poslovnim kreditima, procenjuje se da je iste godine obezbedila između 7,9 i 5 milijardi dolara strane pomoći.“ U analizi se govori da kada je reč o stranim direktnim investicijama EU je uložila 309 milijardi evra 2022. godine u Afriku, dok je NR Kina uložila svega 3,96 milijardi evra u 2023.

Analiza se bavi i trgovinskim bilansom Evrope i NR Kine kada je reč o Africi pa tako navodi vrlo kredibilno statističke podatke da „Trgovinski obrasci takođe pokazuju velike razlike. Sa Evropom, Afrika prodaje više nego što kupuje – što znači da Afrika ima trgovinski suficit iz tog partnerstva. U 2022. godini, Afrika je izvezla robu u EU u vrednosti od 247 milijardi dolara, dok je uvezla 187 milijardi dolara. Ali sa Kinom je obrnuto: Afrika je izvezla 118 milijardi dolara, a uvezla 164 milijarde dolara, što je dovelo do trgovinskog deficita od 40 milijardi dolara u korist Kine. To znači da Afrika troši više nego što zarađuje i da više novca napušta kontinent nego što ostaje. Ovo takođe pokazuje koliko Kina zavisi od afričkih sirovina i koliko je važno da Afrika počne da izvozi više gotovih proizvoda koji donose veću vrednost.“ Zaslepljenost kineskim megalomanskim pristupom često izostavlja suštinu. Kada se analizira struktura partnerstva Kine i drugih država bez izuzetka se dolazi do kineske politike javnog duga, kredita i odsustva dodatne vrednosti. U slučaju Evropske unije partnerstvo je uvek balansirano i podstiče dugoročni održivi razvoj partnera što pokazuje sama statistika.

Nakon dvanestodnevnog rata između Izraela i Irana, na Bliskom istoku je potpisano primirje. Ono je usledilo nakon američkih vazdušnih udara na tri ključna podzemna iranska nuklearna potrojenja, te relativnomlake i neubojite odmazde Teherana koji je ispalio 12 raketa na američku vojnu bazu u Kataru Al-Udei. U reakciji na taj napad predsednik Tramp je izjavio da je odgovor Irana bio "veoma slab“. On je zahvalio Teheranu što je o napadu na bazu u Kataru unapred obavestio Vašington. Dodao je da nijedan Amerikanac, niti državljanin Katara nije povređen, i da "gotovo da nije pričinjena nikakva šteta“. S druge strane Iran je pojasnio da je ciljao bazu jer se nalazila van naseljenih područja, dok su katarske vlasti saopštile da "zadržavaju pravo" da odgovore na iranski napad.

Izostanak ozbiljnije iranske odmazde otvorio je prostor za sklapanje primirja nakon čega su ostala pitanja o učinku američkih udara na iranska nuklearna postrojenja. Iako su svi učesnici u sukobu objavili svoju pobedu u ratu, do polemike je došlo između Trampa i CNN zbog izveštaja američke televizije u kojima se dovode u pitanje tvrdnje američkih zvaničnika da je nuklearni programa Irana vraćen nekoliko godina unazad. S druge strane, pozivajući se na izveštaj obaveštajne agencije SAD, CNN je izvestio da američki vojni udari nisu uništili osnovne komponente iranskog nuklearnog programa i verovatno su ga samo unazadili za nekoliko meseci. Tu procenu je izradila Odbrambena obaveštajna agencija, obaveštajna služba Pentagona, što su Tramp i sekretar za odbranu Hegset odlučno odbacili.

Protkele sedmice Rusija je izvela najveći vazdušni napad na ukrajinsku teritoriju tokom koje je lansirano 537 napada, uključujući 477 dronova i 60 raketa. Kako su saopštile ukrajinske vazduhoplovne snage, od ukupnog broja lansiranih dronova i projektila oboreno je 249, dok je 226 izgubljeno, verovanto pošto je elektronski blokirano. Šef službe za medije ukrajinskih vazduhoplovnih snaga Jurij Ihnat rekao je za AP da je napad bio "najveći vazdušni napad" na Ukrajinu kada se uzme u obzir broj dronova i nekoliko vrsta raketa. U napadu su ciljane razne oblasti širom zemlje uključujući zapadnu Ukrajinu, daleko od linije fronta.

Gotovo 200.000 ljudi marširalo je Budimpeštom tokom zabranjenog Prajda što je ocenjeno kao najmasovniji Prajd u Mađarskoj do sada. "Procenjujemo da je broj prisutnih između 180.000 i 200.000. Teško je proceniti tačan broj jer nikada nije bilo toliko ljudi na Prajdu u Budimpešti", rekla je za AFP predsednica Prajda Viktorija Radvanji. "Hvala ti, Viktore Orbane, što promovišeš tolerantnije društvo", poručio mu je na Fejsbuku. Policija je, pozivajući se na "zaštitu dece", prošle nedelje zabranila skup, što je korak unazad za prava zajednice LGBT+ u Evropskoj uniji (EU).