Rusija nastavila s provokacijama, Tramp poručio da će braniti baltičke države - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nedelju za nama obeležio je nastavak ruskih provokacija prema baltičkim državama i Poljskoj. Nakon upada 19 ruskih dronova u poljski vazdušni prostor, Rusija je izvela novu provokaciju kada su tri njena vojna aviona povredila vazdušni prostor Estonije. Estonsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je upad kao drzak i dodalo da su tri ruska lovca MiG-31 ušla u vazdušni prostor članice NATO-a "bez dozvole i tamo ostala ukupno 12 minuta“ iznad Finskog zaliva. Portparolka NATO-a Alison Hart rekla je da je vojni savez odmah reagovao i presreo ruske avione, nazvavši to "još jednim primerom neodgovornog ruskog ponašanja i sposobnosti NATO-a da odgovori“. Evropska komesarka Kaja Kalas je porućila da će EU "nastaviti da podržava države članice u jačanju odbrane evropskim resursima“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je na mreži X: „Odgovorićemo na svaku provokaciju odlučno, dok ulažemo u jačanje istočnog krila". Estonski mediji prenose da su ruski avioni u najnovijem incidentu imali isključene transpondere. Samo dan kasnije poljske službe su neutralisale dron koji se kretao iznad zgrade poljske vlade, između ostalog i Belvedera koju poljski predsednici povremeno koriste kao rezidenciju, sapštio je premijer Donald Tusk. "Služba obezbeđenja države neutralizovala je dron koji se kretao iznad zgrada vlade i Belvedera. Uhapšena su dvojica državljana Belorusije.

NATO je u nedelju ponovo podigao u vazduh dva aviona tipa "Jurofajter", zbog neidentifikovanog stranog vojnog aviona iznad Baltičkog mora, za koji je kasnije utvrđeno da je ruski, saopštilo je nemačko Ratno vazduhoplovstvo. U saopštenju se navodi da je neidentifikovani avion leteo u međunarodnom vazdušnom prostoru bez plana leta ili radio kontakta. Kako je saopšteno, piloti dva vojna aviona, presretača Bundesvera koji su poleteli iz vazduhoplovne baze Rostok-Lage, utvrdili su pomoću vizuelne identifikacije da je reč o ruskom izviđačkom avionu Il-20M. Rusija ovim upadima testira spremnost NATO članica. Svrha upadanja je da se uspostavi obrazac nedoslednosti u odgovoru na provokacije kako bi se obezvredio član. 4 i član 5. NATO-a. Ukoliko ove provokacije potraju rezultat će biti paraliza mehazima promptnog delovanja na izazove čime se dugoročno uvodi nova realnost. Ovo je klasična ruska politika nametanja nove realnosti, a koja se kasnije koristi u propagande svrhe. Ovde je cilj da se pokaže da NATO nije sposoban da donosi i sprovodi svoje odluke. Pre deset godina Turska je za 17 sekundi oborila ruski Su-34 koji je narušio njen vazdušni prostor. Na taj način Turska je rešila problem ruskih borbenih aviona koji su narušavali njen vazdušni prostor.

Najnovije ruske provokacije izazvale su reakciju američkog predsednika Donalda Trampa koji je najavio je da će ta zemlja odbraniti Poljsku i baltičke države ako Rusija pojača svoje vojne aktivnosti u njihovom regionu. "Ne sviđa nam se ovo", rekao je Donald Tramp iz Bele kuće nakon upozorenja Estonije i NATO. Reagovala je i Evropska komisija predlogom državama-članicama Unije za donošenje 19. paketa sankcija protiv Rusije zbg njenog rata u Ukrajini, posebno na ruske energente, rekla je portparolka Komisije Paula Pinjo. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je posle razgovora s predsednikom SAD Donaldom Trampom u utorak najavila "dodatne mere" EU protiv Rusije usmerene posebno na njen energetski sektor, kriptovalute, banke, podsetila je agencija AFP. Tramp je ranije zatražio od evropskih saveznika da prekinu kupovinu ruske nafte pre nego što on preduzme kaznene mere protiv Moskve, i da uvedu carine Kini jer gorivo kupuje od Rusije. EU je već zabranila većinu uvoza ruske nafte i smanjila udeo koji uvozi iz Rusije sa 29 odsto početkom 2021, na dva odsto do sredine 2025. godine, piše agencija AP. "Ruska ratna privreda podržana prihodima od fosilnih goriva finasira krvoproliće u Ukrajini. Da bismo to okončali, Komisija će predložiti ubrzanje progresivnog ukidanja uvoza ruskih fosilnih goriva", napisala je Fon der Lajen.

Julija Navaljna, supruga pokojnog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, izjavila je da su testovi stranih laboratorija na biološkim uzorcima uzetim od njenog muža pokazali da je bio otrovan. Aleksej Navaljni, koji je imao 47 godina, iznenada je preminuo 16. februara 2024. u ruskom zatvoru unutar Arktičkog kruga, čime je opozicija ostala bez svog najpopularnijeg lidera, prenosi Rojters. Julija Navaljna je više puta optužila ruske vlasti za njegovu smrt, dok Kremlj te tvrdnje odbacuje kao besmislice. Objavila je video na mreži X, u kojem je rekla da je biološki materijal Navaljnog prokrijumčaren u inostranstvo 2024. godine, i da su dve laboratorije ispitale taj materijal. „Te laboratorije u dve različite zemlje došle su do istog zaključka: Aleksej je ubijen. Tačnije, bio je otrovan“, rekla je Julija Navaljna. Zatražila je da laboratorije objave svoje nalaze. Prošle godine, Navaljna je odbacila informacije ruskih istražitelja koji su tvrdili da je Navaljni umro od „kombinacije bolesti“.

Da se stanje ljudskih prava u Rusiji drastično pogoršalo od početka rata u Ukrajini potvrdio je i specijalni izvestilac UN, navodeći upotrebu mučenja i učešće medicinskih stručnjaka u zloupotrebama. Specijalni izvestilac UN za stanje ljudskih prava u Rusiji, Marijana Kacarova, istakla je da ruske vlasti sistematski potiskuju kritičare od početka invazije na Ukrajinu. "Stanje ljudskih prava se stalno pogoršavalo", navela je ona u svom izveštaju, koji je objavljen prošle nedelje i koji će biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava u ponedeljak. "Tokom ovog perioda, ruske vlasti su intenzivirale krivična gonjenja, duge zatvorske kazne, zastrašivanja, mučenja i zlostavljanja kako bi ućutkale one koji se protive ratu", navodi se u izveštaju.

Rusija upravlja mrežom od više od 200 kampova u kojima se ukrajinska deca podvrgavaju programima "ispiranja mozgova", prevaspitavanja, rusifikacije i militarizacije, navodi se u novom izveštaju Humanitarnog istraživačkog centra pri Školi javnog zdravlja američkog Jejl univerziteta. Ovi objekti, koji se nalaze širom Rusije i delova Ukrajine pod trenutnom ruskom kontrolom, uključuju kampove, škole, vojne baze, medicinske ustanove, verske objekte i univerzitete, preneo je Gardijan. Od početka vojnog sukoba 2022. godine, ukrajinska deca su odvođena u ove objekte, gde su izložena programima koji uključuju patriotsku indoktrinaciju, borbene vežbe, padobranski trening i časove sastavljanja dronova za potrebe ruskih oružanih snaga, dodaje se u dokumentu. U izveštaju se navodi da je najmanje 130 kampova uključeno u programe prevaspitavanja, u okviru kojih se deca izlažu narativima koji podržavaju Rusiju. Takođe, najmanje 39 objekata sprovodi programe militarizacije, gde deca, uključujući i one od osam godina, prolaze obuke sa oružjem i takmičenja u bacanju bombi. Dvopartijska grupa američkih senatora predstavila je predlog zakona kojim se deo zamrznutih ruskih sredstava pod kontrolom Vašingtonga može poslati Ukraini. Predlog se zasniva na ranijem zakonu skraćenog naziva REPO koji je usvojen aprila 2024. Sa ciljem da se obezbedi pomoć za Ukrajinu.

Prema studiji koju je dobio Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), Severna Koreja je ruskim oružanim snagama obezbedila oružje, municiju i trupe u vrednosti do 9,8 milijardi dolara. To je više od trećine godišnjeg ekonomskog proizvoda Severne Koreje. Nasuprot tome, ukupna vrednost direktnih ruskih kontraisporuka Severnoj Koreji iznosi 1,2 milijarde dolara.

Pored 15.000 raspoređenih vojnika, Pjongjang je ruskom frontu u Ukrajini isporučio i:

▪️ do 6,7 miliona artiljerijskih granata

▪️ do 1,24 miliona minobacačkih granata

▪️ do 878.300 raketa za višecevne raketne bacače

▪️ do 248 balističkih raketa KN-23/24

▪️ do 794 haubice i lansera.

Tokom protekle nedelje, Rusija je pustila u upotrebu:

•1.500+ dronova za napad

• 1.280+ vođenih bombi

• 50 raketa različitih tipova

U ovom oružju, Ukrajina je pronašla više od 132.000 komponenti strane proizvodnje iz zemalja poput Evrope, SAD, Kine, Japana i desetina drugih. — Zelenski

Putinova pojavljivanja u javnosti sve više liče na dobro organizovane predstave. Na društvenim mrežama pojavljuju se objave koje komentarišu njegove obilaske fabrika kao “putujući circus”. Naime, ukazuje se na karavan “zlih” klovnova. Prošle nedelje, Putin je posetio fabriku (Motovilihinskie zavodi) i upoznao „radnike“. I naravno ti „radnici“ su bili isti oni službenici obezbeđenja koji su se predstavljali kao „ribari“ koje je upoznao 2016. godine, „ožalošćene udovice“ 2017. godine i „vojnici“ 2022. godine. Volstrit džurnal je objavio analitički tekst u kome navodi da su od 1990.godine sve bivše sovjetske države koje su danas članice EU uvećale GDP za 10 puta, dok je Rusija uvećala BDP za svega 4 puta. Nekadašnji ruski komandant armijskih grupa centar i severe Aleksandar Lapin otpušten je iz ruske vojske. Lapin se u ruskim medijima otpužuje kao najodgovorniji za ukrajinske uspšene upade u Kursk.

Donald Tramp je upozorio Izrael da bude oprezan, nekoliko dana posle napada na zvaničnike palestinskog pokreta Hamas u Kataru, zemlji koju američki predsednik smatra "veoma dobrim saveznikom". Predsednik SAD je dodao da je "veoma nezadovoljan" izraelskim napadom izvršenim u Dohi, glavnom gradu Katara gde se nalazi politička kancelarija Hamasa. Američke diplomate su ocenile da taj napad ipak neće uticati na odnose sa Izraelom. To je potvrdio i državni sekretar SAD Marko Rubio tokom posete Jerusalimu gde je obećao "nepokolebljivu podršku" Vašingtona Izraelu u postizanju njegovih ciljeva u Pojasu Gaze i pomenuo eliminisanje palestinskog pokreta Hamasa. "Narod Gaze zaslužuje bolju budućnost, ali ta bolja budućnost može početi tek kada Hamas bude eliminisan", rekao je Rubio na konferenciji za medije s premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom. Istovremeno Emir Katara je poručio da Izrael pokušao da prekine pregovore o primirju u Pojasu Gazi time što je prošle nedelje bombardovao zgradu u Dohi da bi pobio zvaničnike Hamasa. Na otvaranju arapsko-islamskog samita u Dohi emir, šeik Tamim bin Hamad Al-Tani je rekao "ko god uporno i metodično radi na atentatu na stranu s kojom pregovara, namerava da prekine pregovore". Al-Tani je rekao da premijer Izraela Benjamin Netanjahu "sanja da arapski region postane izraelska sfera uticaja, ali to je opasna iluzija".

U međuvremenu Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu na Gazu nakon što je u avgustu odobrio plan za preuzimanje i okupaciju ovog grada koji je jedan od poslednjih uporišta Hamasa. Ofanziva je počela na periferiji Gaze, gde je izraelska vojska poslednjih nedelja pojačala vazdušne udare i ubrzala rušenje visokih zgrada. Jedan od zvaničnika izjavio je da će kopnena ofanziva u početku biti fazna i postepena. Američki državni sekretar Rubio upozorio je Hamas da ima samo nekoliko dana da se dogovori o sporazumu o prekidu vatre. "Verujemo da imamo veoma kratak vremenski rok za postizanje sporazuma" sa palestinskim islamističkim pokretom, rekao je Rubio novinarima. "Više nemamo mesece, već verovatno nekoliko dana, a možda i nekoliko nedelja", rekao je Rubio novinarima kada je iz Izraela kranuo za Katar.

Kraj nedelje obeležila je vest da su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Kanada zvanično priznale Palestinu kao državu. Kir Starmer je objavio da Ujedinjeno Kraljevstvo priznaje državu Palestinu, piše BBC. „Suočeni sa sve većim užasima na Bliskom istoku, delujemo kako bismo očuvali mogućnost mira i rešenja u vidu dve države“, rekao je Starmer. To znači bezbedan i siguran Izrael uz održivu palestinsku državu – a trenutno nemamo ni jedno ni drugo. Zato danas, kako bismo oživeli nadu u mir i rešenje zasnovano na dve države, jasno izjavljujem, kao premijer ove velike zemlje, kako Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično priznaje Državu Palestinu. Ovo rešenje nije nagrada za Hamas“, dodao je on, jer to znači da Hamas neće imati budućnost, nikakvu ulogu u vladi, niti ulogu u bezbednosti. Premijer Kanade Mark Karni izjavio je malo pre njega da „Kanada priznaje državu Palestinu“. Njima se pridružio i Portugal koji je takođe ozvaničio priznanje nezavisnosti Palestine.

Nekoliko dana pre toga predsednik SAD Donald Tramp i prva dama Melanija Tramp boravili su u poseti Velikoj Britaniji gde su se u zamku Vindzor susreli sa članovima kraljevske porodice. Princ i princeza od Velsa bili su prvi članovi kraljevske porodice koji su dočekali predsednički par na početku njihove dvodnevne državne posete. Kraljevski par susreo se sa predsednikom i prvom damom u Zidanom vrtu zamka Vindzor, nakon što su Trampovi stigli helikopterom na kraljevski posed. Poslednjeg dana svoje zvanične posete Velikoj Britaniji predsednik SAD se sastao i sa britanskim premijerom Kirom Starmerom sa kojim je potpisao veliki sporazum o tehnološkim investicijama. Sporazum će doneti hiljade radnih mesta i milijarde investicija u veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo i nuklearnu energiju. Starmer je na početku sastanka na zvaničnom seoskom imanju britanskih premijera u Čekersu, 70 kilometara od Londona, rekao da su tokom Trampove posete njihove dve države "obnovile specijale odnose za novu eru". "Preduizmamo naredni logičan korak istorijskim sporazumom o partnerstvima u nauci i tehnolitiji", rekao je Tramp na ceremoniji potpisivanja sa britanskim premijerom. Britanski premijer je rekao da su on i američki predsednik razgovarali dosta dugo o pitanju palestinske države tokom privatnog razgovora, dok je američki lider priznao da se njih dvojica "ne slažu" oko tog pitanja.

Predsednik Tramp je objavio da će pokret Antifa, što je generički termin za krajnje levičarske grupe, proglasiti "terorističkom" organizacijom. Tramp je odluku najavio nedelju dana nakon ubistva Čarlija Kirka konzervativnog aktiviste i osnivača organizacije Turning Point USA, jedne od najuticajnijih omladinskih desničarskih grupa u SAD. “Imam zadovoljstvo da obavestim naše brojne Amerikance patriote da pokret Antifa, bolesnu i opasnu radikalno levičarsku katastrofu, proglašavam terorističkom organizacijom", izjavio je američki predsednik na svojoj društvenoj mreži Truth Social. Tramp je rekao i da će "takođe snažno preporučiti da se oni koji finansiraju pokreta Antifa temeljno istraže u skladu sa najvišim pravnim standardima i praksama". Bela kuća je ranije saopštila da namerava da se obračuna sa onim što naziva levičarskim "unutrašnjim terorizmom", nakon atentata na Kirka.

Kao odgovor na Trampovu najavu, demokratski čanovi američkog Kongresa objavili su da spremaju predlog zakona da "zaštite slobodu govora", za koju veruju da je ugrožavaju američki predsednik i njegova vlada, posebno od Kirkovog ubistva. Predlog je iznet posle odluke televizije ABC u sredu uveče da suspenduje emisiju poznatog voditelja i komičara Džimija Kimela posle pretnje šefa Savezne komisije za komunikacije, a zbog njegovih izjava vezanih za ubistvo Kirka. Upisana u prvi amandman Ustava, sloboda govora je temeljni element američke demokratije, piše agencija Frans pres. Agencija AP navodi da je malo verovatno da bi ovaj predlog zakona mogao da dobije podršku u Kongresu koji je pod kontrolom republikanaca, ali da su demokrate oštro kritikovale Trampovu administraciju zbog vršenja pritisaka na ABC da suspendije Kimelovu emisiju posle njegovih komentara o tome kako republikanci reaguju na ubistvo Čarlija Kirka.

Predsednik Donald Tramp je objavio da su SAD eliminisale i treći venecuelanski brod jer je prevozio drogu. "Zapravo eliminisali smo tri broda, ne dva, ali vi ste videli dva", rekao je Tramp novinarima. On se osvrnuo na dva američka napada na brodove u Karipskom moru koji su, po Vašingtonu, prevozili drogu ka SAD, ali Vlada SAD još uvek nije objavila gde i kad je izvršen ovaj treći napad. U prvom američkom napadu na brod predstavljenom da pripada trgovcima drogom, 11 ljudi je poginulo 2. septembra u Karipskom moru gde su SAD su poslale vojne snage u ime borbe protiv narko-kartela, što je izazvalo pojačane tenzije s Venecuelom. Nakon ovog incidenta Nikolas Maduro je odbacio optužbe za trgovinu drogom u pismu upućenom predsedniku SAD. Maduro je pozvao Trampa da "očuva mir kroz dijalog". On je u pismu naveo da su optužbe SAD o vezama vlade sa mafijom i bandama koje trguju drogom "apsolutno lažne". "Ovo je najgora lažna vest koja je lansirana protiv naše zemlje kako bi se opravdala eskalacija ka oružanom sukobu", napisao je Maduro. Tramp je ranije zapretio Venecueli "nesagledivim posledicama" ako ne primi nazad "zatvorenike i pritvorenike psihijatrijskih bolnica" koje je, kako tvrdi, ta zemlja "na silu ugurala" u SAD. On je nedavno, u svojoj kampanji suzbijanja ilegalne imigracije, povećao diplomatski i vojni pritisak na Venecuelu.

Evropski ministri su predočili Iranu da još nije preduzeo neophodne mere da mu ne bi ponovno bile uvedene sankcije UN zbog njegovog nuklearnog programa i da mu "vreme ističe". Komentari Ministarstva spoljnih poslova Nemačke i Evropske unije usledili su pošto je Iran imao razgovor s predstavnicima Francuske, Nemačke i Velike Britanije i sa šeficom diplomatije EU Kajom Kalas. "Vreme za iznalaženje diplomatskog rešenja za iransko nuklearno pitanje veoma brzo nestaje“, upozorila je Kalas u saopštenju i dodala: "Iran mora učiniti kredibilne korake ka rešavanju zahteva Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke, a to znači demonstriranje pune saradnje s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) i omogućavanje inspekcija svih (iranskih) nuklearnih lokacija, bez odlaganja". Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je na Iksu saopštilo da "Iran još nije preduzeo razumne i precizne mere neophodne da se spreči ponovno uvođenje sankcija UN".