Na Dan ukrajinske državnosti, Kijev je danas bio domaćin petog Samita Ukrajina–Jugoistočna Evropa.
Lideri regiona, predvođeni predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i uz prisustvo predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, usvojili su sveobuhvatnu Kijevsku deklaraciju. Ovaj ključni dokument potvrđuje neraskidivu vezu između bezbednosti Ukrajine, crnomorskog regiona i Jugoistočne Evrope, šaljući jasnu poruku o zajedničkom odgovoru na rusku agresiju i potrebi za ubrzanim evroatlantskim integracijama.
Vazdušna odbrana i vojna podrška kao apsolutni prioritet
Učesnici samita najoštrije su osudili ruske sistematske i masovne napade na Kijev i druge ukrajinske gradove, označivši targetiranje civila i vitalne infrastrukture kao ratni zločin. Zbog toga jačanje ukrajinskih kapaciteta protivvazdušne odbrane, posebno sistema sposobnih da presreću balističke rakete, ostaje apsolutni prioritet svih partnera.
U tom kontekstu, Deklaracija prepoznaje rad „Koalicije voljnih“ kao izuzetno efikasan mehanizam za pružanje robusnih i pravno obavezujućih bezbednosnih garancija Ukrajini, uz najavu još aktivnijeg učešća država regiona u ovom formatu. Lideri su ponovili zajednički stav da je potpuno, bezuslovno i proverljivo povlačenje ruskih snaga sa čitave teritorije Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica nezaobilazan uslov za postizanje trajnog i pravednog mira.
Evroatlantske integracije kao strateška investicija
Jedna od centralnih tema samita bio je proces proširenja Evropske unije i NATO-a, koji je ocenjen kao glavni motor dugoročne stabilnosti na kontinentu. Učesnici su se saglasili da buduće članstvo država Zapadnog Balkana, Ukrajine i Republike Moldavije u Evropskoj uniji predstavlja stratešku investiciju u zajedničku bezbednost i prosperitet.
Lideri su pozdravili nedavno otvaranje prva dva pregovaračka klastera sa Ukrajinom i Moldavijom i pozvali na otvaranje preostalih poglavlja u skladu sa principom zasluga. Istovremeno je potvrđena nepokolebljiva podrška evroatlantskim aspiracijama Ukrajine i njenom nezaustavljivom putu ka punopravnom članstvu u NATO-u, kada se za to steknu svi neophodni uslovi.
Otpor hibridnom ratu, dezinformacijama i stranim manipulacijama
Poseban prostor u Deklaraciji posvećen je koordinisanom odgovoru na ruske hibridne operacije koje sistematski ciljaju kako Ukrajinu, tako i zemlje Jugoistočne Evrope sa jasnim ciljem destabilizacije demokratskih institucija, javnog poverenja i procesa evropskih integracija.
Države potpisnice obavezale su se na intenzivniju saradnju u borbi protiv sajber pretnji, sprečavanju stranog mešanja i manipulacije informacijama, kao i u suzbijanju zlonamernih dezinformacionih kampanja. Ovaj vid odbrane prepoznat je kao ključni stub očuvanja stabilnosti u celom regionu.
Oštra osuda nuklearne i hemijske pretnje
Pored hibridnih pretnji, učesnici samita najoštrije su osudili rusku ilegalnu okupaciju i militarizaciju Nuklearne elektrane Zaporožje, zahtevajući hitno povlačenje ruskog vojnog osoblja i vraćanje kontrole Kijevu u skladu sa bezbednosnim stubovima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.
Takođe, osuđena je i ruska sistematska upotreba opasnih hemijskih agenasa na ratištu, što predstavlja direktno kršenje Konvencije o hemijskom oružju, uz poziv Organizaciji za zabranu hemijskog oružja da sprovede detaljnu istragu i utvrdi odgovornost za ove incidente.
Sankcije, odgovornost i rekonstrukcija
Kijevska deklaracija poziva na dalje jačanje pritiska na rusku ratnu ekonomiju kroz strožu primenu sankcija, borbu protiv njihovog zaobilaženja i suzbijanje delovanja ruske flote u senci koja transportuje naftu mimo međunarodnih ograničenja. Podržani su i svi međunarodni napori za uspostavljanje Specijalnog tribunala za zločin agresije kako bi se osiguralo da odgovorni za zločine u Ukrajini odgovaraju pred licem pravde.
Lideri su potvrdili spremnost da aktivno doprinesu posleratnoj obnovi Ukrajine, humanitarnom razminiranju i ekološkom oporavku, posebno naglašavajući neprocenjiv doprinos koji će ukrajinski veterani imati u dugoročnom razvoju i stabilizaciji zemlje.
Na kraju samita potvrđeno je da će se redovni politički dijalog i koordinacija nastaviti na svim nivoima kako bi se osigurala mirna, slobodna i prosperitetna Evropa, dok je naredni susret lidera zakazan za 2027. godinu u Sloveniji.
