Podaci o realizaciji plana regrutacije od svega deset odsto jasno ukazuju na ozbiljne strukturne i kadrovske izazove sa kojima se suočavaju Oružane snage Ruske Federacije.
Stvaranjem posebne strukture Snaga bespilotnih sistema, Moskva je planirala da do kraja godine regrutuje skoro 79 hiljada ljudi, uz prolazni cilj od preko 34 hiljade u prvoj polovini godine, ali je obuku u tom periodu uspešno završilo svega nešto više od osam hiljada specijalista.
Glavni oslonac ove kampanje trebalo je da budu studenti tehničkih fakulteta, diplomci sa kurseva za upravljanje dronovima i nekadašnji civilni ili vojni piloti. Međutim, odziv te populacije je podbacio, ponajviše zbog straha od premeštaja u klasične pešadijske jedinice. Budući da standardni ugovori ostavljaju komandantima široka ovlašćenja za preraspodele na terenu, zabeleženi su brojni primeri gde su lica regrutovana za operatere dronova na kraju završila u jurišnim pešadijskim sastavima.
Zbog izostanka mlađeg i tehnički obrazovanog kadra, drastično se promenila i sama struktura kandidata koji potpisuju ugovore. Značajan udeo novoregrutovanih čine muškarci stariji od pedeset godina ili lica u teškom materijalnom položaju, što stvara dodatne prepreke za rod vojske koji zahteva specifične tehničke veštine i brze reflekse.
Kako bi donekle ublažilo ovaj deficit, Ministarstvo odbrane Rusije primorano je da premešta već obučene operatere iz postojećih pešadijskih i oklopnih jedinica u novostvorene strukture. Time se formalno popunjava brojno stanje novog roda vojske, ali se istovremeno slabi operativna sposobnost jedinica na samoj liniji fronta iz kojih se ti kadrovi povlače.
Oavjak zastoj u visokotehnološkom sektoru odražava i širi trend usporavanja regrutacije na nivou čitave vojske. Uprkos visokim finansijskim stimulansima i agresivnim kampanjama, ukupan broj potpisanih ugovora u Rusiji beleži pad, što stvara sve veći pritisak na vojni vrh da ispuni zacrtane ciljeve obnavljanja ljudstva.
