Snažan trilateralni savez Izraela, Grčke i Kipra dobio je svoju najkonkretniju vojnu dimenziju do sada.
U direktnom odgovoru na agresivnu politiku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Izrael i Grčka potpisali su istorijski odbrambeni sporazum pod nazivom „Štit Ahila” vredan 3,6 milijardi dolara. Ovaj monumentalni ugovor postavlja jasan bedem protiv onoga što saveznici na Mediteranu otvoreno nazivaju islamističkom i neoosmanskom pretnjom iz Ankare.
Geopolitička računica novog bezbednosnog formata je jasna, s obzirom na višedecenijski obrazac turske ekspanzije. Turska ne samo da održava vojnu okupaciju severnog Kipra još od 1974. godine, već decenijama drži ratnu opciju na stolu u odnosima sa Atinom. Kroz nametanje kontroverzne pomorske doktrine „Plava domovina” (Mavi Vatan), Ankara pokušava da prekraja pomorske granice na štetu suvereniteta Grčke i Kipra, direktno ugrožavajući stabilnost celokupnog istočnog Mediterana.
Međutim, konvencionalne pretnje su samo deo problema. Prema ocenama saveznika, autokratski režim u Ankari faktički se transformisao u novi komandno-kontrolni centar islamističke terorističke organizacije Hamas. Uz to, Ankara nastavlja da naoružava i podržava džihadističke frakcije u Siriji — snage koje su u kratkom roku sprovele brutalne masakre nad manjinskim stanovništvom. Raspaljujući nasilje, sukobe i haos širom regiona, Erdogan očajnički pokušava da realizuje svoje iluzorne neoosmanske ambicije.
Nasuprot politici destabilizacije, trilateralna osovina Jerusalim-Atina-Nikozija izgrađena je na odbrani zajedničkih strateških interesa i moralnih vrednosti. Primarni cilj ovog bloka je očuvanje državnog suvereniteta, zaštita ekskluzivnih pomorskih prava i stabilizacija regiona koji je pod stalnom ucenom turskog režima.
Potpisivanjem „Štita Ahila”, poruka upućena Ankari je nedvosmislena: demokratske države Mediterana organizuju neprobojan bezbednosni kišobran i, kako saveznici poručuju, nemaju ni najmanje strahopoštovanja prema diktatorima koji džihadistički ekstremizam koriste kao instrument spoljne politike.
Autor: Pink.rs
