Tog utorka, 11. septembra 2001. godine, plavo nebo iznad Menhetna obećavalo je običan, spokojan finiš leta. A onda je, u 08:46 časova po lokalnom vremenu, vreme stalo.
Prvi oteti putnički avion zario se u Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra. Sedamnaest minuta kasnije, dok je svet uživo na televizijskim ekranima u neverici pratio prenos, drugi avion je presekao Južnu kulu. Simboli američke ekonomske moći, čuvene „Bliznakinje“, pretvorene su u vatrene buktinje koje su se, za manje od dva sata, srušile u apokaliptičnom oblaku prašine i pepela.Danas, tačno 25 godina kasnije, svet se seća 2.977 nevinih žrtava koje su izgubile život u najkrvavijem terorističkom napadu u istoriji čovečanstva.
Pored Njujorka, teroristi Al Kaide su tog dana sejali smrt i na zgradi Pentagona u Vašingtonu, dok je četvrti oteti avion, zahvaljujući herojskom otporu putnika, pao u polje u Pensilvaniji, sprečivši još veću katastrofu.
Godišnjica koja leči i opominjeČetvrt veka je prošlo, ali rane su i dalje žive. Pored hiljada onih koji su poginuli u samom napadu, crni bilans raste i danas. Više od 5.000 spasilaca, vatrogasaca i građana preminulo je u godinama nakon tragedije od teških oblika raka i respiratornih bolesti, posledica udisanja smrtonosnog koktela azbesta, žive i otrovnog dima na mestu poznatom kao „Graund Ziro“.
Foto: Printscreen YouTube/Društvene mreže
Povodom ove velike, četvrtvekovne godišnjice, Njujork je poslao poruku koja je obišla planetu. Uoči same godišnjice, iznad reke Hadson organizovan je nezapamćen memorijalni spektakl – skoro 3.000 svetlećih dronova konstruisalo je na noćnom nebu repliku kula Bliznakinja u prirodnoj veličini.
Ovaj svetlosni spomenik, koji je simbolizovao svaku pojedinačnu žrtvu, svetleo je kao podsetnik na otpornost, zajedništvo i sećanje koje vreme ne može da izbriše.Dan koji je promenio sveSvet pre i posle 11. septembra nije isti. Ovaj događaj je iz korena promenio globalnu geopolitiku, bezbednosne protokole na aerodromima širom planete i pokrenuo decenijski „rat protiv terorizma“.
Danas, dok imena žrtava ponovo odzvanjaju na komemoracijama, svet se ne seća samo tragedije, već i neverovatne hrabrosti običnih ljudi – vatrogasaca koji su trčali uz stepenice dok su svi drugi bežali dole, i građana koji su u najtežem mraku pokazali ono najbolje od ljudskosti.
Dvadeset pet godina kasnije, pepeo se slegao, ali lekcija ostaje večna: dan koji je počeo u plamenu, završio se ujedinjenjem sveta u bolu i nadi da se takav užas više nikada neće ponoviti.
Autor: D.B.
