Oštra reakcija liderke Nacionalnog okupljanja (Rassemblement National) Marin le Pen i predsednika te stranke Žordana Bardele, koji su osudili „neprijateljske akte“, ucene i pokušaje destabilizacije od strane Ruske Federacije, predstavlja prelomnu tačku u odnosima evropske krajnje desnice i Moskve.
Povod za zajedničko saopštenje rukovodstva francuske desnice bila je odluka Kremlja da stavi pod privremenu upravu ruske filijale vodećih francuskih i evropskih kompanija, poput trgovinskog lanca Ošan (Auchan) i prehrambenog giganta Nestle. Odlučnošću da „nikada neće tolerisati“ da strana sila poput Rusije usmerava ili ucenuje francusku politiku, Le Penova je napravila formalni prekid sa višegodišnjom percepcijom o naklonjenosti prema Vladimiru Putinu, nastojeći da se pred predsedničke izbore pozicionira kao beskompromisni zaštitnik francuskog nacionalnog suvereniteta.
Uzaludni pokušaj portparola Kremlja Dmitrija Peskova da odbaci ove optužbe tvrdnjom kako Rusija ne predstavlja nikakvu pretnju Francuskoj niti bilo kojoj drugoj evropskoj državi, te da sa Evropom nema spora koji bi mogao izazvati ozbiljna razmimoilaženja, razotkriva duboku kognitivnu disonancu ruske diplomatije. Izjava Peskova data je u trenutku kada Ruska Federacija vodi konvencionalni rat punog obima na evropskom tlu, sprovodi FIMI operacije i asimetrične sabotaže širom Zapada i primenjuje ekonomske odmazde protiv zapadnih privrednika. Ovakvo potpuno ignorisanje stvarnosti svedoči o nemogućnosti Moskve da prihvati činjenicu da su njeni jednostrani potezi paralisali i poslednje kanale uticaja u ključnim evropskim prestonicama.
Sa šireg geopolitičkog stanovišta, javni sukob na relaciji Pariz–Moskva označava konačni slom ruske strategije izgradnje „populističke koalicije“ unutar Unije. Suočena sa optužbama političkih rivala o finansijskoj i ideološkoj zavisnosti od Kremlja, Marin le Pen je morala da demonstrira da je Nacionalno okupljanje prvenstveno francuska suverenistička opcija koja ne pristaje na imperijalne pritiske. Time je Moskva ostala bez svog najznačajnijeg političkog partnera u Francuskoj, dok je evropski politički diskurs dodatno konsolidovan u oceni da ruska revizionistička politika predstavlja direktnu i egzistencijalnu pretnju bezbednosti celokupnog evropskog kontinenta.
Autor: S.M.
