Levčenko Oleksandar, ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH 2010.-17., konzul Ukrajine u SR Jugoslaviji 1993-97., pripravnik na filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta 1984.-85. Nezavisni analitičar. Profesor Državnog poreznog univerziteta (Kijev), objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Pitanje okončanja rata ostaje glavna tema na dnevnom redu u petoj godini ruske sveobuhvatne agresije na Ukrajinu. Iako je Moskva pristala na održavanje mirovnih pregovora u Abu Dabiju, ona ne pokazuje spremnost da preduzme konkretne korake ka postizanju sporazuma. Takav stav u velikoj meri omogućen je politikom američke administracije tokom poslednjih godinu i po dana.
Finansijska pomoć SAD Ukrajini praktično je obustavljena. U poslednje vreme pojavili su se i problemi u dostavljanju obaveštajnih podataka ukrajinskoj strani, kao i u korišćenju sredstava satelitske komunikacije Starlink i Starshield. Na taj način Vašington je pokazao spremnost da ograniči različite oblike podrške Ukrajini ukoliko Kijev ne pristane na ustupke koje zahteva Kremlj.
Pored toga, Ukrajina se našla u posebno teškom položaju zbog nedostatka sredstava protivraketne odbrane. Bela kuća odbila je da Kijevu obezbedi dodatne isporuke raketa-presretača za sisteme Patriot, dok Ministarstvo odbrane SAD trenutno odlaže njihovu isporuku čak i u okviru nabavki finansiranih sredstvima evropskih partnera. Zvanično obrazloženje je neizvesnost situacije u Persijskom zalivu, iako su odgovarajuća sredstva već uplaćena na američke račune.
Poslednjih meseci Vladimir Putin intenzivno koristi ovu situaciju, sistematski napadajući ključnu energetsku infrastrukturu Ukrajine. Na meti su termoelektrane, objekti za prenos električne energije, sistemi za grejanje i drugi elementi energetske infrastrukture.
U noći između petka i subote Rusija je ponovo napala Ukrajinu, koristeći 36 balističkih i hipersoničnih raketa, kao i 172 jurišne bespilotne letelice različitih tipova, od kojih je 137 bilo mlaznog pogona. Glavni pravci napada bili su Kijev i Kijevska oblast. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je 149 bespilotnih letelica, uključujući 117 mlaznih. Ukrajina je raspolagala sa svega nekoliko protivbalističkih raketa Patriot, koje je i upotrebila. Zbog toga su oborene samo četiri ruske balističke rakete.
U Kijevskoj oblasti napadnute su transformatorske stanice koje obezbeđuju prenos električne energije iz nuklearnih elektrana Rivne i Hmeljnicki do Kijeva i centralnih regiona zemlje. Oštećene su i transformatorske stanice u još 12 ukrajinskih oblasti. Oštećenja u blizini nuklearnih elektrana predstavljaju ozbiljnu nuklearnu i ekološku opasnost. Ruske snage zapravo deluju tako da Ukrajina, iz bezbednosnih razloga, sama bude primorana da zatvori ove dve nuklearne elektrane. U tom slučaju postavlja se pitanje ruskih nuklearnih elektrana. Za razliku od Rusije, Ukrajina ih nije napadala. Zašto, međutim, Kremlj smatra da može da deluje jednostrano?
Strateški cilj Moskve jeste da velike ukrajinske gradove liši vodosnabdevanja, električne energije, grejanja i kanalizacije, praktično ih pretvarajući u nešto nalik Mariupolju iz proleća 2022. godine. Takvi sistematski napadi na ključnu civilnu infrastrukturu imaju obeležja ratnih zločina i mogu predstavljati zločine protiv čovečnosti. Desetinama miliona Ukrajinaca preti opasnost da u velikim gradovima ostanu bez osnovnih uslova za život. Istovremeno, mogućnosti Ukrajine da zaštiti stanovništvo ostaju ograničene zbog nedostatka sredstava protivraketne odbrane, posebno raketa-presretača za sisteme Patriot.
Na frontu, uprkos velikim ljudskim i materijalnim gubicima, Rusija ne ostvaruje strateški preokret u svoju korist. Prema zvaničnim procenama, na pojedinim sektorima ukrajinske snage vraćaju više teritorije nego što protivnik uspeva da zauzme.
Prema zvaničnim ukrajinskim procenama, ukupni gubici ruskih snaga od početka sveobuhvatne invazije iznose 1.609.500 ljudi. Među uništenom i oštećenom ruskom vojnom tehnikom nalazi se 38.100 tenkova i borbenih oklopnih vozila, 52.100 artiljerijskih sistema, 2.260 višecевnih raketnih sistema, 1.750 sredstava protivvazdušne odbrane, 453 borbena aviona, 600.000 operativno-taktičkih bespilotnih letelica, 5.200 krstarećih raketa, 35 ratnih brodova i dve podmornice.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavljuje da rat u Ukrajini nije njegov rat. Međutim, obim ruskih vojnih gubitaka i akumulirani borbeni potencijal ruske vojske imaju neposredan značaj za bezbednost cele Evrope. Kada bi snage i resursi koje je Rusija angažovala protiv Ukrajine bili usmereni protiv država Zapadne Evrope, posledice po evropski odbrambeni sistem mogle bi biti katastrofalne. U tom slučaju bi u sukob neizbežno bili uključeni i američki vojni kontingenti stacionirani u Evropi. Evropljani bi za neposredni rat sa Rusijom morali da izdvoje višestruko više sredstava od pomoći koju su tokom ovih godina pružili Ukrajini, uz ogromnu dodatnu štetu izazvanu ruskim razaranjima.
Ukrajinska vojska je tokom godina sveobuhvatnog rata uništila stotine hiljada ruskih bespilotnih letelica. Istovremeno, prodor ruskih dronova u vazdušni prostor Poljske pokazao je ranjivost evropskog sistema protivvazdušne odbrane. Tokom jednog od takvih incidenata angažovane su snage protivvazdušne i protivraketne odbrane NATO-a, uključujući lovce F-35, kao i poljska sredstva protivvazdušne odbrane, među kojima su bili avioni F-16 i sistem Patriot. Međutim, od 20 ruskih bespilotnih letelica koje su prešle poljsku granicu, tokom osam sati operacije oboreno je svega pet.
Drugi incident, povezan s ulaskom ruske krstareće rakete u vazdušni prostor Poljske, takođe je ukazao na postojeće nedostatke u sistemu protivvazdušne odbrane te zemlje. Prema dostupnim informacijama, raketa je preletela znatnu udaljenost duboko u poljsku teritoriju, a da pritom nije blagovremeno presretnuta. Slični slučajevi pokazuju da je Rusija u stanju da proverava spremnost NATO-a za reagovanje, koristeći provokacije i povrede vazdušnog prostora savezničkih država. Poređenja radi, Ukrajina je do sada uništila oko 5.200 ruskih krstarećih raketa. To svedoči o značajnom iskustvu ukrajinske protivvazdušne odbrane, stečenom u realnim borbenim uslovima.
Američki predsednik redovno pominje navodnih 350 milijardi dolara koje su SAD pružile Ukrajini i tvrdi da Sjedinjene Države zauzvrat nisu dobile ništa. Međutim, prema drugim procenama, stvarni obim američke pomoći znatno je manji i iznosi oko 150 milijardi dolara. Istovremeno, strateška korist za SAD ogleda se u tome što Ukrajina obuzdava rusku vojnu ekspanziju i sprečava prenošenje rata na teritoriju drugih evropskih država. Čak i one političke snage koje su ranije razmatrale mogućnost udovoljavanja teritorijalnim zahtevima Kremlja na račun Ukrajine postepeno shvataju da Putin neće stati na već osvojenim teritorijama.
Evropa i SAD za sada nisu dovoljno spremne za veliki vojni sukob s Rusijom. Ilustrativan primer predstavlja američka vojna kampanja u Avganistanu od 2001. do 2021. godine, tokom koje su Sjedinjene Države potrošile neverovatnih bilion dolara, ali na kraju nisu uspele da ostvare pobedu nad talibanskim pokretom. Ako se uzmu u obzir i indirektni troškovi, ukupan iznos dostiže 2,2 biliona dolara. Talibani nisu imali ni razvijeno ratno vazduhoplovstvo, ni ratnu mornaricu, niti savremeni raketni arsenal. Haotično povlačenje američkih snaga 2021. godine dovelo je do trenutnog sloma avganistanske vlade koju je podržavao Vašington, kao i njenih oružanih snaga. Ovi događaji dodatno su učvrstili uverenje Kremlja da su mogućnosti SAD za dugotrajno oružano suočavanje ograničene.
Kada je reč o sposobnosti Evrope da odbije moguću rusku vojnu agresiju, evropske države još uvek nisu dostigle potreban nivo spremnosti. Tokom protekle godine preduzele su niz koraka za jačanje odbrambenih kapaciteta, ali bi okončanje rata u Ukrajini pod sadašnjim okolnostima moglo da stvori značajne strateške rizike za njih. Evropa bi se potencijalno mogla suočiti s ruskom vojskom koja je tokom pet godina vodila najveći rat u poslednjih 80 godina i u međuvremenu se prilagodila novim tehnologijama i taktikama.
Posebnu zabrinutost izazivaju rezultati NATO vežbi u kojima su učestvovali ukrajinski operateri bespilotnih letelica. Tokom zimskih manevara u Estoniji, deset ukrajinskih operatera dronova za samo dva sata simulirano je izbacilo iz stroja veći deo britanske tenkovske brigade. Nakon toga, potencijalno su mogli da nastave s uništavanjem drugih jedinica, uključujući i jedinice estonske divizije. Organizatori vežbe odlučili su da prekinu učešće ukrajinske grupe, procenivši razmere njene prednosti u uslovima simulacije savremenog bojišta.
Tokom leta, na vežbama Alijanse u Nemačkoj, 12 ukrajinskih operatera bespilotnih letelica za nekoliko sati simulirano je uništilo američku tenkovsku brigadu. Pritom američke jedinice nisu uspele čak ni blagovremeno da otkriju položaje s kojih su izvođeni napadi.
Ovi primeri ukazuju na ozbiljan jaz između iskustva ukrajinskih vojnika stečenog u realnim borbenim uslovima i pristupa koji se još uvek primenjuju u pojedinim vojskama NATO-a. Savremeno ratovanje sve više zavisi od bespilotnih sistema, operativnog izviđanja, brzine razmene informacija i sposobnosti suprotstavljanja masovnoj upotrebi dronova. Shodno tome, čak i tehnološki razvijene vojske Alijanse moraju da preispitaju svoje tradicionalne taktičke pristupe.
Uprkos Putinovim nastojanjima da sistematskim napadima na civilnu infrastrukturu slomi moral ukrajinskog društva, Ukrajina nastavlja da traži načine za jačanje sopstvenih odbrambenih kapaciteta. Ukrajinsko rukovodstvo postiglo je dogovor s Nemačkom o zajedničkoj proizvodnji protivbalističkih raketnih sistema. Italija je donela odluku o isporuci značajnog paketa raketa za evropski sistem protivvazdušne odbrane SAMP/T, koji zajednički proizvode Italija i Francuska. Ove rakete sposobne su da presreću ruske balističke rakete. Pojedine evropske države takođe su pristale da Ukrajini isporuče rakete za sisteme Patriot, uz naknadnu obnovu sopstvenih zaliha nakon pristizanja američkih isporuka namenjenih Ukrajini. Pored toga, u Kongresu SAD razmatra se mogućnost usvajanja novog paketa pomoći Ukrajini u vrednosti od 15 milijardi dolara, iz sredstava koja je izdvojila prethodna administracija, ali koja su blokirana nakon dolaska Donalda Trampa na vlast.
Ukrajina takođe radi na razvoju sopstvene proizvodnje balističkih iprotivbalističkih raketa. Ukoliko odgovarajući programi budu realizovani uplaniranim rokovima, to bi moglo značajno da promeni odnos vojnih sposobnosti usukobu s Rusijom. Dodatne isporuke zapadnih krstarećih raketa mogle bi daprošire sposobnost Ukrajine da izvodi udare na vojne objekte duboko uunutrašnjosti Ruske Federacije. Pritom ruski sistem protivvazdušne i protivraketneodbrane nema ravnomernu teritorijalnu pokrivenost. Značajan deo njegovihnajefikasnijih sredstava koncentrisan je oko Moskve i u strateški važnimregionima. To stvara potencijalne mogućnosti za gađanje vojno-industrijskihobjekata u drugim delovima Rusije. Ukrajinske bespilotne letelice već su pokazalesposobnost da sistematski napadaju ruska postrojenja za preradu nafte.Istovremeno, njihove mogućnosti za uništavanje velikih industrijskih objekata idalje su ograničene u poređenju s raketnim sredstvima za napad.
Ukrajina mora da izdrži tokom naredna tri meseca, koji bi mogli da budu posebno teški zbog intenziteta ruskih napada i problema s isporukama sredstava protivvazdušne odbrane. Moskva nastavlja da sistematski izvodi udare na civilno stanovništvo i kritičnu infrastrukturu, pokušavajući da izostanak odlučujućih uspeha na bojnom polju nadoknadi terorom nad civilima.
