Na prvim linijama odbrane od kovida 19 angažovani su svi zaposleni u Kliničkom centru Vojvodine, u šest crvenih zona. Mnogi mesecima nisu videli porodice, a u skafanderima o pacijentima brinu i više od 20 sati dnevno.
Aplauzi su utihnuli. Nadglasao ih je još veći broj obolelih. Naši heroji već pet meseci od pojave epidemije su na nogama i spasavaju živote. Na poslu su svaki dan, porodice su zamenili bolesnima i ne žale se.
"On je tu negde, postoji tu negde, zove se da je privatni život, ali on ne postoji. Ja sam stalno celim svojim bićem ovde i kada sam kući, ovde sam", rekla je dr Mirka Lukić Šarkanović sa Klinike za anesteziju, intezivnu terapiju i terapiju bola.
Nataša Gocić Perić, internista kardiolog kaže da je desetogodišnje dete ostavila kod roditelja koje nije videla od početka epidemije.
Foto: Tanjug AP/Matthias Schrader
"Videla sam ih samo iz auta kada prođem ulicom i mahnem", ispričala je dr Gocić Perić.
Medicinsku sestru Ljiljanu, srećemo nakon 26 sati smene u skafanderu, pomagala je onima koji se bore za život. I pored toga i maske na licu u očima - osmeh.
Ljiljana Džakula iz Respiratornog centra Infektivne klinike kaže da se oseća umorno, ali da je voljna da pomogne pacijentima zbog kojih je tu.
U odnosu na mart broj obolelih je mnogostruko veći, a bitku sa kovidom gube sve mlađi.
"Mislim da je ovaj drugi pik mnogo, mnogo ozbiljniji pošto mi sada imamo mnogo mlađe pacijente. Strašno je kada vidite da pacijent koji je mlađi od vas, ili je vaše godište ili je koju godinu stariji - leži intubiran, ili se bori za vazduh", kaže doktorka Gocić Perić.
Zato su im strašne slike kafića prepunih istih takvih, mladih ljudi, bez maske i distance.
"U jednom trenutku toliko je puno ljudi koji dolaze i svi su teški, svi su jako uplašeni, svima je jako teško i vi sada ne znate gde ćete ih, sistem prenapregnut, vi očajni izađete i vidite da u kafiću sede jedni pored drugih na 20 centimetara bez maske" kaže dr Mirka Lukić Šarkanović."
Foto: Tanjug AP/Matthias Schrader
Dr Nataša Gocić Perić smatra da je maska mnogo jeftinija nego ležanje u bolničkom krevetu.
Na žalost, mnogi težinu bolesti shvate tak kada počnu da se bore za dah, ali naši heroji su tu i za one koji žurku u kafiću zamene bolničkom posteljom.
"Deluju mi uplašeno, jer nisu svesni onoga što im se dešava", kaže Ljiljana Džakula, medicinska sestra,
"Mi ovih pet meseci vodimo tešku borbu sa nepoznatom bolešću i mi sami ne možemo", kaže dr Mirka Lukić Šarkanović.
Možemo zajedno, kažu, i zato mole sve da im pomognu bar tako što će nositi masku.
