Legenda narodne muzike, Marinko Rokvić, preminio je 6. novembra, nakon borbe sa opakom bolešću. Pevač je sahranjen u četvrtak, 11. novembra, na Novom bežanijskom groblju u Beogradu, a veliki broj prijatelja, saradnika i poštovalaca pevača došlo je na groblje da izjave saučešće i oproste se od umetnika.

Marinkov stariji sin, Nikola, je ovom prilikom smogao snage da održi govor na grobu svog oca, a njegove reči koje lede krv u žilama, objavio je sada i na društvenoj mreži Instagram, kako bi i oni koji nisu prisustovali Rokvićevoj sahrani, mogli da vide kako se sin oprostio od svog oca.

- Odlazak… Šta li to u opšte znači za današnjeg čoveka… da li je to kraj, da li je to oproštaj , ili možda novi početak? Za našu porodicu to je bio trenutak potpune ljubavi, čistih emocija koje nemaju granice, trenutaka koji su bili prozor ka večnosti, pomešani ljudskim tugama i čovečijem bolu! Zašto čovek ne može da izadje iz okova i svih stega koje nosimo po sebi, zar tek kad nastupi tren takozvanog kraja mi osetimo potpunu slobodu i zbacimo sa sebe sve suvišne pregrade i ograde i izbacimo esenciju duše, esenciju Ljubavi koja nam pokazuje da baš to i nije kraj… Zar je teško reći Ljubavi moja, živote moj, radosti moja, lepoto moja? Zar nam je teško da to kažemo svakoga dana? Verujte, moramo!

- Počeću od naše heroine! Naša majka, tvoja divna saputnica… taj heroj nad herojima, orden ljubavi, vere, požrtvovanosti i svega najlepšeg što može da stoji u jednoj ženi, majci , supruzi i dami!Koliko te samo voli, koliko ti je bila potpuna druga polovina, spojena bez ijednog procepa ili greške pri spajanju!Marine moj, znao si da izabereš. Ma, znao si sve…

- Da ne pričam o tvom znaju i veštini pevanja. od kada si nas fizički napustio, tek tada sam u potpunosti shvatio kakav si ti bio pevač i kakve su tvoje pesme, tvoja karijera! Teško je bilo realno rasudjivati kada odrastaš pored takvog pevača, tako ste nas vaspitavali da svoje skromno gledamo a da druge dižemo, teško je bilo tada da vidimo, sada kristalno jasno znam, da si ti u stvari jedan od najboljih pevača narodne muzike koji su ikada šetali ovim prostorima… Moram ti priznati da sam ponosan na tvoje drage kolege i saradnike! Znam da ih grliš i ljubiš!

- Oče moj, sada jasno vidim sve… Koliko smo se samo Marko i ja borili i utrkivali da izadjemo iz tvoje senke, da se izborimo za svoje mesto, da ne budemo samo sinovi Marinka Rokvića… Delimično smo to i uspeli za vreme tvog života… Sada mogu ponosno da kažem da smo mi isključivo sinovi Marinka Rokvića, ali ne u senci tvojoj , već u večnoj svetlosti!Majkane divim ti se!

- Znam da si ponosan na moju braću Darija i Marka, kakvi su ljudi postali, koliko tvojih gena nose koji će se tek otljučavati tvojim fizičkim odlaskom! Obećavam da ćemo čuvati tvoj amanet koji si nam ostavio, da ćemo negovati tvoje vrline i ako budemo bar upola kakav si ti bio, mislim da smo nešto uradili!

- Unučići tvoji već pitaju gde si? Despot je obećao da će biti naučnik i da će naći lek protiv smrti… Leona se ne brine, kaže da si kod Amina! Simke ti šalje poljupce! Romeo i Mateo pozdravljaju iz Kanade! A Dušan, tvoj brat Dušan… Zvezdo oka njegovog… Uvek ste bili tu jedan za drugog, uvek štitili svoje… Mnogo je tužan, pretužan… Ali obećao je, da će pratiti tvoj put čojstva i junaštva! Ja znam da će uspeti! Sila je on! Ljuti Krajišnici smo mi! Kad smo kod čojstva i junaštva, mudri ljudi kažu da su to dve najveće vrline! Obe si posedovao u izrazito visokim nivoima osvešćenosti!

- Koliko si me samo slušao poslednjih godinu dana… Koliko si pobedio sebe kada je bilo najteže, koliko si slomio svoj ego i stvorio plodno tlo za seme večnosti koje je proklijalo! Klijalo, raslo , sazrelo… a ti ČOVEČE nisi ubrao i otkrio tajnu! Kakva vasiona! O, kakva radost i ispunjenje životnog zadatka. Koliko si bio samo mudar i smiren! Za godinu dana ni jedna ružna reč! Čak i u poslednjim časima ovozemlajskog života! Ostao si dostojan i gospodin! Pravi Gospodin! Pobedio si sebe, umro si i na kraju pobedio smrt! Ostaćeš, verujem, zapisan u večnosti…

- I još nešto ti moram reći čujemo te i dalje svi…. Jeste da nas pozdravljaš kroz cvrkut ptica, od trenutka kada si otišao , naša bašta je hor danonoćnog cvrkutanja čak i kada sipi kiša… Jedan se glas izdvaja, došla nam je Sojka ptica koja najglasnije peva najrazličitije melodije i smerove, tako, da smo ostali očarani!

- Junače, Srbine iz Bosanskog Petrovca, Kolunića, Bujadnica koji si voleo sve ljude! Pogledaj koliko nas je došlo! Znam da ti je duša puna! Nikada nisi delio ljude već si ih spajao svojim divnim baršunastim ali i jako stamenim glasom! Kao i svakom junaku, ja sam ti oče moj spevao jednu junačku pesmu! Oprosti, prvi put u životu to radim!

Evo sunca, evo pomračine, smejao se da ozbiljan postanem! A u muci se junaci poznaju, jer im svetlost obasjava lice! Šta će meni svetlost bez tamnice, mojim putem Golgota me krasi! I dok patnjom srce kuca jače, vrlinu mi Gospod priši putem… Telo kopni, a duša mi kimval, ne zveči al' sušitu spozna! Glasa nemam, al' mi cvrkut mio, pa kroz ptice ja slobodu nađoh… Vreme ide, ostavih vam radost, pa u trenu ja u život uđe...

- Tužni smo beskrajno ali smo više radosni i ponosni što smo te imali i imamo! Neka te Gospod prigrli u svome naučju!

View this post on Instagram

A post shared by Nikola Rokvic (@nikolarokvic)

Autor: P.R.