Peščane mušice, mali krvopije, šire se Srbijom i prenose opasne bolesti poput lajšmanioze
Peščane mušice, odnosno flebotomine ili papataći, su mali insekti, do tri puta manji od komarca, koji žive u toplim krajevima Mediterana i južne Evrope – i koji se danas, usled klimatskih promena, sele i u severnije krajeve, uključujući i Srbiju.
Ovi sićušni insekti se hrane krvlju i tako prenose zarazne bolesti, uključujući i lajšmaniozu, što ih čini važnim za javno zdravlje.
Sistem za rano upozoravanje CLIMOS nastao je na osnovu višegodišnjih istraživanja, koja su podrazumevala razvoj klimatskih modela zasnovanih na istorijskim podacima, i terenskom radu tokom 2023. i 2024. godine, kada je prikupljeno i analizirano nešto više od 94.000 peščanih mušica i zaraznih patogena koje one nose.
Rezultati pokazuju da su peščane mušice sve prisutniji vektor različitih zaraza, kako u Srbiji, tako i širom Evrope.
Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi.
Kako se peščane mušice hrane krvlju, u riziku od bolesti koje one prenose su ljudi i životinje.
U Evropi su bolesti koje one prenose zonootske, odnosno ne mogu se preneti direktno sa čoveka na čoveka, nego traže životinju kao prenosioca.
Mušica
Istraživanja pokazuju da su peščane mušice svaštojedi kada je prehrana krvlju u pitanju, međutim glavni i najčešći prenosioci bolesti koje one prenose – lajšmanioze i različitih virusa (tzv. flebovirusa) su psi, pa zatim glodari i divlje životinje.
Život i razvoj peščanih mušica, kao i komaraca, zahteva relativno visoku temperaturu. One su sezonski insekti, aktivne su u periodu od najranije marta do najkasnije novembra, a tokom zime preživljavaju u nekoj fazi svog ranog razvoja u tlu.
Prisutne u celoj Srbiji
Tokom realizacije projekta CLIMOS osmatranja su vršena i u Srbiji, tokom sezone 2024. godine.
- Za sada imamo preliminarne rezultate, koji pokazuju da su peščane mušice najverovatnije prisutne na celoj teritoriji Srbije, da su kod nas prisutne podvrste koje mogu da prenesu zarazne bolesti, i da su uhvaćeni primerci i bili zaraženi relevantnim patogenima - objašnjava dr Suzana Blesić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Važno je napomenuti da su peščane mušice i ranije postojale u našim krajevima: između ostalog, zaraze koje prenose ovi insekti bile su zabeležene u godinama posle Prvog i Drugog svetskog rata. Usled promene klime, javljaju se sve povoljniji uslovi za njihovo širenje i množenje.
Aplikacija CLIMOS namenjena svima
Slično vremenskim prognozama, CLIMOS aplikacija daje informaciju o pogodnosti klimatskih uslova za postojanje peščanih mušica na dan kada je otvarate, i u bliskoj prošlosti i budućnosti – jednu i dve nedelje pre i posle – u vidu mapa u bojama koje označavaju nivo rizika od postojanja flebotomina u lokalnim administrativnim jedinicama, regionima ili kod nas oblastima.
Ovaj rizik je dat u odnosu na grupe podvrsta peščanih mušica koje mogu da prenose tri vrste lajšmanioze koje su rasprostranjene u Evropi.
Deo aplikacije koji pokazuje trenutni rizik od pojave flebotomina namenjen je svima.
Iste te informacije mogu i trebalo bi da koriste i lekari i ustanove javnog zdravlja i veterinari, veterinarske asocijacije i klinike, da se sa jedne strane pripreme na bolesti koje mogu da se pojave u njihovim ustanovama u ovim toplim mesecima, a sa druge strane da sami upozore i obaveste svoje korisnike i širu javnost kako da se zaštite, piše portal Klima101.
- Možemo da ga koristimo mi kao obični građani – da se pripremimo i zaštitimo i u mestima u kojima živimo ili, na primer, ako se pripremamo da negde putujemo na odmor. Možemo da se informišemo kako i koliko je potrebno da zaštitimo svoju porodicu i svoje ljubimce, naročito pse - navodi dr Suzana Blesić.
Idealan ishod ovakvih projekata jeste da u nekom trenutku informacije o vektorima, uključujući tu i peščane mušice, postanu deo standardnih aplikacija za vremensku prognozu koje imamo u svojim telefonima i da budu deo javnih informacija koje su vezane za vremenske prognoze u medijima.
Autor: D.B.
