Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Prepodobnog Atanasija Atonskog, jednog od najvećih svetitelja Svete Gore i osnivača čuvene Velike Lavre, prvog i najstarijeg manastira na Atosu.
Sveti Atanasije Atonski rođen je u Trapezuntu u 10. veku, u pobožnoj hrišćanskoj porodici. Rano je ostao bez roditelja, ali ga je, po predanju, jedan vizantijski vojvoda uzeo pod svoje starateljstvo, doveo u Carigrad i omogućio mu školovanje. Još kao dete isticao se smirenošću i krotkošću, a vršnjaci su ga tokom igara birali za igumana, što je kasnije tumačeno kao predznak njegovog životnog puta. Nakon školovanja, Atanasije, koji je pre monašenja nosio ime Avramije, napustio je svetovni život i otišao u pustinjački podvig u Maleinsku, gde je bio učenik čuvenog Mihaila Maleina. Kasnije se preselio na Svetu Goru, gde je želeo da živi u potpunoj tišini i molitvi.
Oko njega su ubrzo počeli da se okupljaju mnogi monasi željni podvižničkog života, zbog čega je podigao Veliku Lavru, u čijoj izgradnji su mu pomagali vizantijski carevi Nikifor Foka i Jovan Cimiskije. Sveti Atanasije je uveo kinovijski sistem na Svetoj Gori, odnosno život monaha u zajednici, a napisao je i prvi tipik — zakonik kojim su uređena pravila monaškog života. Prema žitiju, tokom života prolazio je kroz brojna iskušenja, ali ih je pobeđivao smirenjem, molitvom i verom. Udostojio se, kako se veruje, i viđenja Presvete Bogorodice, koja mu je obećala da će zauvek biti zaštitnica i Igumanija njegove Lavre.
Sveti Atanasije Atonski ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih svetogorskih otaca, a njegovo delo i danas ima veliki značaj u pravoslavnom monaštvu.
Molitva Svetom Atanasiju Atonskom
"Tvome životu u telu i Anđeli su se divili, kako si kao telesan izašao iz nevidljive borbe, sveslavni, i ranio demonske vojske. Otuda te Gospod Hristos, Sveti Atanasije, nagradi bogatim darovima: Zato moli Gospoda, oče sveti, da se spasu duše naše."
Običaji i verovanja
U narodu se Sveti Atanasije smatra zaštitnikom od nepogoda i oluja. Posebno se na jugu Srbije prenosi predanje o njegovom susretu sa đavolom koji je pokušao da ga iskuša prerušivši se u prelepu devojku. Prema priči, svetitelj je prozreo prevaru i naterao nečastivog da uđe u mali ćup, koji je potom zatvorio i bacio u more.
Legenda dalje kaže da su ćup kasnije pronašli ribari i otvorili ga, pa je đavo ponovo izašao među ljude i nastavio da ih iskušava. Zbog toga se u pojedinim krajevima veruje da, kada zagrmi, đavo pomisli da dolazi Sveti Atanasije, uplaši se i pokušava da se sakrije u posude, pa se sudovi na ovaj dan drže dobro zatvoreni.
U nekim delovima Srbije, posebno među vodeničarima, Sveti Atanasije se poštuje kao zaštitnik. Veruje se da na njegov praznik đavoli vrebaju u virovima i da vodenice ne rade kako treba, pa se ovaj dan posebno poštuje i vezuje za zaštitu od nevolja koje dolaze iz prirode.
Autor: A.Anđić
