Lazar Čolić Zola je ispoštovao Bebicu i njegovu molbu da ode u sobu, te su Miljana Kulić i on ostali sami na garnituri. Kako mu je videla leđa, Kulićeva je zapomagala i molila Macanovića za oproštaj.

Dođi - tapkala je Miljana i pokazivala Bebici da legne pored nje.

Šta sam ja ker? - iznervirao se.

Dođi - rekla je Miljana.

Ne - odbrusio je.

Daj mi još jednu šansu - molila je.

Ne pada mi na pamet - nastavio je Nenad.

Nisam dobro, daj mi šansu - molila je.

Odlično si ti - rekao je Bebica.

Zadnji put te molim - plakala je.

Nemoj da plačeš, nemoj da radiš nešto što ne misliš - naveo je Macanović.

Sve si znala danas i smejala si mi se u lice. Sve ćeš da čuješ večeras - nastavio je.

Molim te, evo poslednji put, molim te daj mi još jednu šansu - nije doustajala Kulićeva.

Ni ja nisam dobro, ne mogu da legnem - odbrusio je Bebica.

Dođi kod mene ako ne igraš rijaliti. Loše mi je, dođi. Dođi, Nenade, dođi. Dođi glava me boli. Dođi, ne mogu bez tebe. Terala sam ti inat, dođi. Zaklinjem te u mene, dođi. Dođi, muka mi je. Dođi molim te. Dođi. Daj mi poslednju šansu. Dođi, molim te. Dođi, kod mene. Dođi, muka mi je. Dođi, ne mogu sama. Dođi. Dođi molim te. Hajde, dođi molim te. Ne mogu bez tebe da spavam, dođi - molila je.

Detaljnije u nastavku.

Autor: J. M. Đ.