U Belu kuću, upravo je stiglo pismo Velikog šefa, a Mateja Matijević ga je pročitao pred svima:

Dragi zadrugari, vreme je za Igru istine, neophodno je da budete iskreni. Ovo je jedinstvena prilika za to da saznate sve što vas zanima i što ste sa strane čuli. Ovoga puta, Stefan Karić započinje igricu, pozdrav, Veliki šef - glasilo je pismo.

Bila je situacija za momačko veče, kada smo te na spisku hrane zaboravili. Danas si čuo Dejana kako je naručivao hranu od svojih i negde se setio Đedovića, da li ti je bilo svejedno i da li si očekivao da te spomene? - pitao je Karić.

Nisam, svako ima prava da radi kako hoće. Mislim da me smatra dovoljno bliskim, da to i ne gleda na taj način. Da nije kod Džastina spomenuo mene, to bi bilo drugo... - odgovorio je Mića.

Rekao sam da za Miću stignu orašasti plodovi - pravdao se Dejan.

Ma okej, ja sam to samo načuo - dodao je Karić.

Ma jok, stvarno nisam spomenuo. Ja i kada sam ljut, mene prođe posle 15 minuta - rekao je pevač.

Namerno smo se šalili, da vidimo da li se Mića naljutio! Hteli smo da sprdamo i Dejana, da ga pitamo da li mu je više pomogao Mića ili Đedović, da pravimo malo frku. Ali to nikada neću pitati, jer znam da neće biti iskren - smejao se Miki.

E, vidiš, meni je to ružno sada - dobacio je Karić.

Ne ljutim se ja, nije sporno - smeškao se Mića.

Detaljnije u nastavku.

Autor: J. M. Đ.