Lazar Čolić Zola i Anita Stanojlović odlučili su da razgovor nastave u dvorištu, te su seli jedno pored drugog i započeli.

Ne znam gde si se tresnula, ali znam gde ćeš da se tresneš - nasmejao se Zola.

Jedva čekam večeras - rekla je Anita.

Ovo ti moram ispričati... Ista situacija mi se desila prošle godine sa jednom drugom osobom, nije ni bitno. Slična, ali mnogo bolesna, baš hard kor, u smislu da mi je jedna devojka, koju sam bukvalno gledao, kunem ti se, nikad u životu nisam pomislio da bih imao nešto sa njom.

Viki - pitala je Anita.

Dobro, ne moramo sada pričati imena i prezimena. Desilo mi se zadnjih mesec dana pred kraj rijalitija, da krećem nešto da osećam prema toj osobi. Nisam znao to da definišem, ali nije ni blizu kao što mi se ovo sad dešava. Molio sam Boga da se završi rijaliti. Jako ružne stvari sam radio prema osobi koju sam poštovao i koja je mene poštovala, a nisam znao da se izborim sa time. Jako je teško boriti se sa svim tim. Mislim, sa moje strane i sa njene je sve bilo stvarno nešto što, ono, kako da ti objasnim, gde je baš bolesno,pogotovo s moje strane. Sreća pa je došlo do kraja rijalitija. I da, svi su mislili da se foliram, ukućani i moji drugari napolju, a uopšte se nisam folirao. Za mnoge druge stvari jesam, ali tada nisam, ni sada. Može tebi dođe i da ti kaže šta hoće, ali znam da ti meni veruješ. Ja na primer ako ostanem do kraja, meni moj život dobija novu dimenziju, smisao. Razumeš? Mogu da promenim svoj život, da se organizujem - pričao je Čolić.

U video-prilogu pogledajte detaljnije.

Autor: N.Ž.