Kućni ljubimac nije samo preslatki član porodice, već i jedan od najboljih učitelja.
Psiholozi i pedagozi već godinama naglašavaju da životinja u domu može značajno doprineti emocionalnom, socijalnom i razvojnom napretku deteta.
Deca koja imaju ljubimca rano razvijaju osećaj pažnje i saosećanja. Shvataju da neko zavisi od njih i da njihove akcije imaju posledice. Hranjenje, sipanje vode, četkanje ili šetnja (uz roditeljsku pomoć) pomažu detetu da razvije rutinu i naviku brige o drugom biću. Ljubimci pružaju bezuslovnu ljubav i osećaj sigurnosti. Za decu je to posebno važno u periodima stresa, promena i razvoja samopouzdanja. Deca koja imaju ljubimce lakše započinju razgovor, otvorenija su, smirenija i osjećaju se sigurnije u društvu vršnjaka. Uz psa – šetnja, igra i trčanje postaju deo svakodnevice. To doprinosi boljoj fizičkoj kondiciji i navikama. Igranje sa životinjom, smišljanje imena, pričica, brige i rituala – sve to podstiče razvoj maštovitosti i emocionalne inteligencije.
SA KOLIKO GODINA STRUČNJACI PREPORUČUJU LJUBIMCA?
Ne postoji stroga granica, ali većina stručnjaka se slaže u sledećem:
Posle 3. godine – dete počinje da razume osnovna pravila ponašanja prema životinji i može da uči o nežnosti i brizi, ali uz stalni nadzor roditelja.
Između 5. i 7. godine – ovo se smatra najidealnijim periodom. Dete je dovoljno veliko da razume odgovornost, rutinu i granice, a dovoljno mlado da kroz ljubimca razvija emocionalnu inteligenciju.
Za bebe i malu decu – ljubimci su u redu ako su roditelji iskusni i obučeni, ali mališani ne treba da ostaju sami sa životinjom.
Foto: Pixabay.com
Uvek je važno uzeti u obzir temperament deteta, vrstu ljubimca, kao i spremnost roditelja da preuzmu najveći deo obaveza.
Kućni ljubimac nije igračka – on je prijatelj, učitelj i izvor radosti. Pravilan izbor i dobra priprema mogu detetu doneti ogromne benefite, a porodici nezaboravne trenutke.
Autor: S.Paunović
