Pravilno merenje je podjednako važno kao i sam rezultat – jer jedna greška može pokazati pogrešnu sliku o vašem zdravlju.
Merenje krvnog pritiska danas je rutina, ali malo ko zna da način na koji ga merimo direktno utiče na rezultat. Pre samog merenja važno je da osoba miruje najmanje pet minuta, da ne konzumira kafu, cigarete niti da se fizički napreže bar pola sata ranije. Sedenje treba da bude uspravno, sa oslonjenim leđima i rukom u visini srca. Čak i prekrižene noge ili razgovor tokom merenja mogu dati višu vrednost od realne.
Idealno je da se pritisak meri u isto vreme dana, posebno ako se prati zbog terapije ili sumnje na hipertenziju. Preporučuje se da se urade dva merenja u razmaku od jednog do dva minuta, a zatim uzme prosečna vrednost. Tako se izbegavaju oscilacije koje su česte i normalne tokom dana. Jedno izolovano povišenje ne znači automatski i dijagnozu.
Kada je reč o vrednostima, normalnim krvnim pritiskom kod odraslih smatra se oko 120/80 mmHg. Gornji broj predstavlja sistolni pritisak – pritisak u trenutku kada srce pumpa krv, dok donji označava dijastolni – pritisak dok srce miruje između otkucaja. Vrednosti do 130/85 često se i dalje smatraju prihvatljivim, dok se sve iznad 140/90 mmHg, ukoliko je učestalo, svrstava u povišen krvni pritisak.
Važno je znati da stres, umor, anksioznost, pa čak i odlazak kod lekara mogu privremeno podići pritisak. Postoji i fenomen sindroma belog mantila, kada su vrednosti više u ordinaciji nego kod kuće. Zato je kućno merenje, uz ispravan aparat i pravilnu tehniku, često pouzdan pokazatelj stvarnog stanja.
Foto: Pixabay.com
Krvni pritisak nije broj koji treba da izazove strah, već signal kako organizam funkcioniše. Redovno praćenje, zdrave životne navike i konsultacija sa lekarom u slučaju odstupanja ključ su prevencije ozbiljnijih kardiovaskularnih problema. Jer briga o pritisku zapravo je briga o srcu – a ono zaslužuje pažnju, ali ne i paniku.
Autor: S.Paunović
