Bez hitne akcije, godišnji broj slučajeva raka mogao bi da poraste na gotovo 35 miliona do 2050. godine, navodi se u izveštaju koji je juče objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Iz Međunarodne agencije za istraživanje raka pri SZO upozoravaju da se profil ove bolesti menja, kao i da je, uprkos smanjenju pojedinih stopa obolevanja u zemljama koje sprovode preventivne mere, napredak i dalje prespor.
Sa procenjenih 20,6 miliona novih slučajeva i blizu 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje, rak ostaje drugi vodeći uzrok smrti u svetu, posle kardiovaskularnih bolesti.
Kako se navodi u ovom izveštaju SZO, milioni ljudi se suočavaju sa fizičkim, emocionalnim i finansijskim problemima zbog raka, bolesti koja svakodnevno odnosi više od 26.000 života.
Preokretanje ovog trenda zahtevaće fundamentalni pomak ka pristupu usmerenom na ljude koji odgovara na zdravstvene potrebe i životna iskustva pogođenih ljudi i zajednica. Bez hitne akcije, predviđa se da će godišnji broj slučajeva raka porasti na skoro 35 miliona do 2050. godine.
Izveštaj SZO o globalnom stanju raka za 2026. godinu, razvijen zajedno sa Međunarodnom agencijom za istraživanje raka (IARC), pruža sveobuhvatnu analizu napretka u ključnim oblastima kao što su politička posvećenost, prevencija raka, posebno kroz kontrolu duvana i programe vakcinacije i ulaganja u lečenje.
Međutim, izveštaj takođe otkriva stalne i sve veće nejednakosti u pristupu prevenciji, dijagnozi, lečenju i suportivnoj nezi, ostavljajući milione ljudi bez usluga koje su im potrebne.
Jaz između zemalja sa visokim i niskim prihodom
Njegova analiza pokazuje da, dok 87 odsto žena sa rakom dojke preživi 5 godina nakon dijagnoze u zemljama sa visokim prihodima, samo oko 42 odsto to učini u zemljama sa niskim prihodima.
Manje od jedne od tri zemlje trenutno uključuje negu obolelih od raka u svoje univerzalne pakete zdravstvenog osiguranja.
- Rak je duboko lična bolest koja pogađa skoro sve nas. Ali, to da li će osoba preživeti rak nikada ne bi trebalo da zavisi od toga gde je rođena ili koliko zarađuje. Nejednakosti dokumentovane u ovom izveštaju nisu neizbežne, one su posledica izbora i mogu se preokrenuti snažnijom i jedinstvenom akcijom - rekao je generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus.
Foto: Pixabay.com
Svi će biti pogođeni rakom
Većina ljudi će biti pogođena rakom u nekom trenutku svog života, bilo kroz sopstvenu dijagnozu ili dijagnozu bliskog člana porodice.
Pored uticaja na zdravlje, rak ostaje jedan od finansijski i društveno najrazornijih izazova sa kojima se domaćinstvo može suočiti.
Prvo istraživanje SZO o ljudima pogođenim rakom pokazalo je da najmanje 45 odsto njih doživljava finansijske poteškoće, više od polovine prijavljuje probleme sa mentalnim zdravljem, a skoro svi negovatelji prijavljuju napor, uključujući neplaćene usluge i socijalnu izolaciju.
Stope raka u različitim regionima
Teret raka značajno varira u zavisnosti od regiona.
U 2024. godini, Azija je činila najveći udeo, sa više od polovine svih slučajeva raka - 50,7 odsto i smrtnih slučajeva - 56,5 odsto, što odražava njenu veliku populaciju.
Evropa je imala nesrazmerno veliki teret, doprinoseći sa 21 odsto globalnih slučajeva i 20 odsto smrtnih slučajeva, uprkos tome što ima samo oko 9 odsto svetske populacije.
Nasuprot tome, mnoge zemlje u Africi i delovima Azije imaju nižu incidencu, ali nesrazmerno visoku smrtnost.
Rak pluća vodeći
Rak pluća ostaje vodeći uzrok smrti od raka u svetu.
Rak pluća, prostate i kolorektalni karcinom su među najčešćim karcinomima kod muškaraca, dok rak dojke, pluća i kolorektalni karcinom čine značajan deo tereta kod žena.
Ključni faktori rizika za rak
Skoro četiri od deset slučajeva raka širom sveta povezana su sa faktorima rizika koji se mogu sprečiti, posebno infekcijama kao što su:
humani papiloma virus (HPV),
hepatitis B i C,
helikobakter pilori,
alkohol,
upotreba duvana,
visok indeks telesne mase,
nedovoljna fizička aktivnost.
- Iako vidimo smanjenje nekih stopa obolevanja od raka u zemljama koje su sprovele politike prevencije, napredak je bio prespor - rekla je dr Elizabet Vajderpas, direktorka Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) SZO i dodaje:
Profil raka se menja, sve više vođen rastućim stopama gojaznosti, fizičke neaktivnosti, nezdrave ishrane i zagađenja vazduha
- Profil raka se menja, sve više vođen rastućim stopama gojaznosti, fizičke neaktivnosti, nezdrave ishrane i zagađenja vazduha. Prevencija raka mora ostati politički prioritet.
Veliki dobici, ali praznine i dalje postoje
Izveštaj beleži značajan napredak u ključnim oblastima politike.
Upotreba duvana je opala za 27 odsto od 2010. godine, što je doprinelo smanjenju slučajeva raka pluća i smrtnih slučajeva u nekim regionima.
Rak povezan sa infekcijama takođe se smanjuje zahvaljujući proširenom obuhvatu vakcinacijom i poboljšanoj vodi, sanitarnim uslovima i higijeni, kao i prevenciji i kontroli infekcija.
Politička posvećenost je ojačana, pri čemu 82 odsto zemalja sada ima nacionalne planove za kontrolu raka, u odnosu na 50 odsto u 2010. godini.
U zemljama sa visokim prihodima, programi ranog otkrivanja otkrivaju većinu karcinoma dojke, a 74 odsto žena je testirano na rak grlića materice.
Naučne inovacije se ubrzavaju - registrovana klinička ispitivanja su se povećavala po godišnjoj stopi od 7,3 odsto između 2005. i 2021. godine.
Ipak, ovi napredci se ne pretvaraju u akcije spasavanja života potrebnom brzinom. Esencijalni lekovi protiv raka ostaju daleko od dostupnosti za mnoge - dostupnost 20 najprioritetnijih lekova protiv raka kreće se od samo 9 do 54 odsto u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima, u poređenju sa 68 do 94 odsto u zemljama sa visokim prihodima.
Posledice ovih praznina najoštrije osećaju ljudi koji žive sa rakom i njihove porodice.
- Rak nije samo medicinska dijagnoza – on duboko i trajno utiče na svaki aspekt života osobe, kao i na život njene porodice. Pozivamo kreatore politike da se smisleno angažuju sa ljudima pogođenim rakom. Izražavanjem naših životnih iskustava, možemo informisati pravednija i efikasnija rešenja za zaštitu i unapređenje života i dobrobiti budućih generacija - rekla je Klarisa Šilstra, preživela rak u detinjstvu i voditeljka istraživanja SZO.
Sedam ključnih preporuka i tri strateške promene
Bolje mogućnosti - integrisati kontrolu raka u univerzalno zdravstveno osiguranje i ulagati u ljudski kapital za sprečavanje i kontrolu raka,
Bolja zaštita - postaviti ljude sa životnim iskustvom u centar sistema za borbu protiv raka, uz jačanje socijalne zaštite,
Bolja vrednost - uskladiti istraživanje i inovacije sa potrebama javnog zdravlja i obezbediti pravičan pristup vrednosnim dostignućima u zdravstvu.
Autor: S.M.
