Leto je idealno vreme da posegnete za voćem kao slatkim i hidratantnim međuobrokom. Odabir sezonskih plodova obično znači niže cene i bolji ukus, uz unos ključnih nutrijenata poput vlakana, vitamina i minerala.
Sezonsko voće ukusno je samo za sebe, a može se dodati i u zobenu kašu, jogurt, salate ili smuti napitke.
Foto: Pixabay.com
Lubenica
Lubenica sadrži oko 91 odsto vode i zato je odličan izbor za hidrataciju tokom vrelih dana. Dobar je izvor vitamina A i C, a sadrži i likopen, snažan antioksidans koji može pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja. Najjednostavnije ju je poslužiti narezanu na trouglove ili kocke, a može se dodati i u smuti ili salatu sa mentom i feta sirom. Kora se čak može kiseliti ili pržiti. Kvalitetna lubenica treba da bude teška za svoju veličinu i da ima žutu mrlju sa jedne strane, što je znak da je dozrela na suncu.
Breskve
Breskve su, kao i drugo koštunjavo voće, nezaobilazan deo leta. Plod srednje veličine ima oko 58 kalorija i obezbeđuje vitamin C, kalijum i vlakna, što sve doprinosi zdravlju srca. Breskve sadrže i antioksidanse polifenole koji mogu smanjiti upalne procese. Mogu se jesti sveže, narezati u jogurt i zobenu kašu, dodati u smuti ili iseckati za pripremu salse. Takođe se mogu peći, grilovati ili dinstati za slatka i slana jela.
Foto: Pixabay.com
Trešnje
Sezona trešanja, još jedne vrste koštunjavog voća, na vrhuncu je tokom leta. Trešnje su prirodan izvor melatonina, koji može poboljšati kvalitet sna. U tu svrhu često se koristi sok od višnje, trpke sorte trešnje, jer pomaže da lakše zaspimo i ubrzava oporavak organizma. Sveže trešnje odličan su međuobrok, a mogu se umešati u zobenu kašu, jogurt ili ispeći u mafinima.
Borovnice
Borovnice su najbolje leti, a poput trešanja, bogate su antocijanima, antioksidansima koji im daju tamnu plavo-ljubičastu boju. Istraživanja pokazuju da antocijani mogu podržati zdravlje mozga i smanjiti rizik od srčanih bolesti tako što smanjuju upale i neutrališu slobodne radikale. Sveže borovnice jednostavan su međuobrok i odlično se slažu sa zobenom kašom, palačinkama, smuti napicima i salatama.
Foto: Pixabay.com
Dinja
Dinja je prepoznatljiva po hrapavoj, mrežastoj kori i jarkonarandžastom mesu. Sadrži oko 90 odsto vode pa je odličan izbor za hidrataciju. Obezbeđuje vitamin C i beta-karoten, biljni pigment koji se u telu pretvara u vitamin A i jača imunitet, a sadrži i minerale poput kalijuma i magnezijuma. Kriške dinje odličan su međuobrok, a mogu se dodati u voćne salate, smuti, sorbete ili slana jela sa začinskim biljem i suhomesnatim proizvodima.
Autor: D.S.
