Ne treba naterati dete da jede zdravo — treba mu pomoći da tako nauči da jede.
Ako dete bira čokoladu za doručak, grickalice za ručak i kolač umesto večere, rečenica „Jedi zdravo!“ neće mnogo pomoći. Još manje će pomoći potpuno zabranjivanje slatkiša, jer ono što je zabranjeno često postaje još privlačnije. Cilj nije da dete nikada ne pojede čokoladu, već da nauči da ona nije zamena za obrok. Zdrava ishrana kod dece ne gradi se jednom savršenom večerom, već ponavljanjem dobrih navika, jasnom rutinom i odnosom prema hrani koji nije zasnovan na strahu, kazni ili nagradi.
Jedno od korisnijih pravila jeste da odrasli biraju šta, kada i gde će se jesti, dok dete uči da prepoznaje sopstvenu glad i sitost. To znači da roditelj ne mora da kuva pet različitih obroka zato što dete odbija povrće, ali ni da prisiljava dete da pojede „još tri zalogaja“. Ponudite raznovrstan obrok i dozvolite detetu da odluči koliko će pojesti. Nekada će pojesti mnogo, nekada malo. Važno je da se hrana ne pretvori u svakodnevnu borbu za kontrolu.
Ako dete zna da čokolada postoji, ali da nije dostupna u svako doba dana, lakše je naučiti ga da je slatkiš samo jedna vrsta hrane, a ne nagrada nad svim drugim namirnicama. Korisno je da se slatkiši planiraju kao povremeni desert, umesto da budu stalno dostupni između obroka. Pritom nema potrebe govoriti „ovo je loša hrana“ ili „ovo ne smeš da jedeš“. Mnogo je zdravija poruka: „Ovo jedemo ponekad, a ovo nam je hrana koju jedemo svaki dan jer nam je potrebna.“
„Ako pojedeš brokoli, dobićeš čokoladu“ zvuči kao praktično rešenje, ali detetu zapravo šalje veoma jasnu poruku: brokoli je nešto neprijatno što moramo da pretrpimo da bismo došli do prave nagrade. Umesto toga, slatkiš ne treba koristiti kao mito za jelo. Roditelj može ponuditi povrće uz obrok bez pritiska, i očekivati da će dete neke namirnice morati da vidi i proba mnogo puta pre nego što ih prihvati. Deca često ne zavole novu hranu iz prvog pokušaja — upoznavanje sa različitim ukusima je proces.
Foto: Pixabay.com
Teško je objasniti detetu da treba da jede voće, povrće, integralne namirnice i kvalitetne proteine ako odrasli za stolom preskaču obroke, stalno grickaju ili večeraju uz rečenicu „meni se danas ne jede ništa zdravo“. Porodični obroci zato imaju veliku ulogu. Dete ne mora da dobije identičnu porciju kao odrasli, ali je korisno da vidi da zdrava hrana nije nešto što se servira samo njemu. Ako roditelj jede raznovrsno i uživa u tome, zdrave namirnice postaju deo normalnog porodičnog života, a ne dečja obaveza.
Biće dana kada će dete pojesti samo testeninu. Biće rođendana sa tortom, palačinki za doručak i večeri kada će povrće ostati netaknuto na tanjiru. To nije neuspeh. Mnogo je važnije kakav obrazac postoji tokom nedelja i meseci. Redovni obroci, raznovrsna ponuda hrane, voda kao osnovno piće, dovoljno voća i povrća i povremeni desert predstavljaju mnogo održiviji pristup od strogih zabrana. Ako dete nauči da slatkiš može da bude ukusan dodatak, ali ne i zamena za doručak, ručak ili večeru, napravili ste mnogo važniju stvar od toga da ga naterate da pojede jednu porciju brokolija.
Najvažnije: dete ne treba da se plaši hrane niti da oseća krivicu zato što voli slatko. Zadatak roditelja je da napravi strukturu u kojoj postoji mesto i za zdrave, hranljive obroke i za povremeni desert. Kada zdrava hrana postane svakodnevica, a slatkiši izgube status zabranjenog blaga, dete postepeno uči ono što će mu biti potrebno i kada odraste — da hranu bira zbog uživanja, ali i zbog onoga što ona čini njegovom telu.
Autor: S.Paunović
