Iznenadna i gotovo neodoljiva potreba za hranom može imati različite uzroke, a stručnjaci upozoravaju da nije uvek reč o tome da je organizmu jednostavno potrebno više kalorija.
Vučja glad je izraz koji se koristi za snažan, ponekad gotovo neodoljiv osećaj gladi koji nastupa naglo i može biti praćen željom da se pojede velika količina hrane. Za razliku od uobičajene gladi, koja se uglavnom pojačava postepeno, ovaj osećaj može delovati kao hitna potreba za jelom. Često se javlja posle dužeg perioda bez hrane, ali i nakon obroka koji nije bio dovoljno zasitan. Zbog toga osoba može imati utisak da joj je apetit izmakao kontroli, iako iza tog osećaja često postoji sasvim razumljiv fiziološki mehanizam.
Jedan od najčešćih razloga jeste sastav prethodnih obroka. Ako je ishrana siromašna proteinima, vlaknima i zdravim mastima, a bogata brzo svarljivim ugljenim hidratima i namirnicama sa mnogo dodatog šećera, sitost može trajati kraće. Nivo glukoze u krvi tada može brže porasti, a zatim opasti, što kod nekih ljudi prati novi talas gladi. Zato nije dovoljno pitati se samo „koliko sam pojeo“, već i šta je činilo taj obrok. Tanjir koji sadrži izvor proteina, povrće ili druge namirnice bogate vlaknima i kvalitetne masti obično pruža dugotrajniji osećaj sitosti.
San i stres takođe mogu da imaju veliku ulogu. Kada ne spavamo dovoljno, menjaju se signali koji učestvuju u regulaciji gladi i sitosti, pa narednog dana hrana može biti mnogo privlačnija nego inače. Stres dodatno komplikuje situaciju, jer kod nekih ljudi pojačava potrebu za kaloričnom, slatkom ili masnom hranom. Zato vučja glad posle loše prospavane noći ili veoma napornog dana nije nužno znak nedostatka discipline – ponekad je organizam jednostavno odgovor na fizički i psihički napor.
Foto: Unsplash.com
Problem nastaje kada se epizode izrazite gladi ponavljaju često ili su praćene drugim simptomima. Stalno pojačan apetit može imati veze sa neredovnim obrocima i životnim navikama, ali ponekad može pratiti i određena zdravstvena stanja ili promene u metabolizmu. Posebno je važno obratiti pažnju ako se uz pojačanu glad javljaju jaka žeđ, učestalo mokrenje, neobjašnjiv gubitak ili dobitak telesne težine, izražen umor ili druge neuobičajene tegobe. U tim situacijama nije dobro sve pripisati proždrljivosti, već razgovarati sa lekarom.
Najbolja strategija nije gladovanje, već sprečavanje ekstremne gladi. Redovniji obroci, dovoljno proteina i vlakana, adekvatan unos tečnosti, kvalitetan san i manje oslanjanje na ultraprerađenu hranu mogu pomoći da apetit bude stabilniji. Ako se, međutim, često dešava da osoba ima osećaj da ne može da prestane da jede ili da potpuno gubi kontrolu tokom takvih epizoda, to je signal da problem zaslužuje ozbiljniju pažnju. Vučja glad je simptom ili telesni signal koji vredi razumeti, a ne samo pokušati da se pobedi snagom volje.
Autor: S.Paunović
