Dok se o visokom krvnom pritisku mnogo govori, nizak pritisak često se smatra bezazlenom pojavom, naročito kod mladih i vitkih osoba. Ipak, vrtoglavica, zamagljen vid, malaksalost i iznenadna nesvestica nisu simptomi koje treba uporno ignorisati. Evo kada nizak pritisak nije razlog za brigu, a kada zahteva dodatnu pažnju.
Nizak krvni pritisak, odnosno hipotenzija, najčešće se definiše vrednostima nižim od 90/60 mmHg. Međutim, ne postoji jedna granica koja za sve ljude znači isto. Neki imaju prirodno nizak pritisak i osećaju se odlično, bez ikakvih tegoba. Problem nastaje kada pad pritiska dovede do simptoma poput vrtoglavice, slabosti, mučnine ili osećaja da ćete se onesvestiti. Zato nije dovoljno posmatrati samo broj na aparatu — važno je i kako se osećate, da li su tegobe nove i koliko često se javljaju.
Jedan od najčešćih razloga za prolazni pad pritiska jeste nedovoljan unos tečnosti. Kada organizam izgubi više vode nego što unese, na primer tokom velikih vrućina, pojačanog znojenja, povraćanja ili proliva, smanjuje se zapremina krvi i pritisak može da opadne. Tegobe se mogu javiti i kada naglo ustanete iz kreveta ili sa stolice, što se naziva ortostatska hipotenzija. Ako vam se često zamrači pred očima prilikom ustajanja, nemojte to automatski pripisivati umoru. Usporite pokrete, sedite ili lezite ako osetite vrtoglavicu i razgovarajte sa lekarom ukoliko se problem ponavlja.
Nizak pritisak može biti povezan i sa određenim lekovima, anemijom, hormonskim poremećajima, srčanim problemima ili drugim zdravstvenim stanjima. Zbog toga učestala malaksalost ne bi trebalo da bude razlog za samostalno uzimanje preparata za podizanje pritiska ili povećavanje unosa soli bez stručnog saveta. Ako već koristite terapiju za visok pritisak, moguće je da je potrebno prilagoditi je, ali to treba da proceni lekar. Posebno je važno obratiti pažnju na novonastale simptome, jer nagli pad pritiska ponekad može da ukaže na ozbiljniji problem, naročito ako je praćen krvarenjem, infekcijom ili poremećajem srčanog rada.
Dobra vest je da jednostavne navike mogu pomoći osobama koje imaju blage tegobe. Redovno unošenje vode, ustajanje bez naglih pokreta, izbegavanje dugog stajanja i manji, češći obroci mogu da smanje učestalost simptoma kod pojedinih ljudi. Ako vam se vrtoglavica javlja nakon jela, obratite pažnju na to kada nastaje i koliko traje, jer i obroci mogu da utiču na krvni pritisak. Povećanje unosa soli nekada se preporučuje, ali nije prikladno za svakoga, posebno za osobe sa određenim srčanim ili bubrežnim oboljenjima. Najbolje je da promene prilagodite uz savet zdravstvenog radnika, umesto da se oslanjate na univerzalne savete sa interneta.
Foto: Pixabay.com
Iako nizak pritisak često nije opasan, postoje situacije u kojima zahteva hitnu reakciju. Ako dođe do gubitka svesti, bola u grudima, otežanog disanja, konfuzije, hladne i lepljive kože ili izražene slabosti, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljno stanje, a ne samo na uobičajenu hipotenziju. Ako se vrtoglavica, umor ili osećaj nesvestice ponavljaju, zakažite pregled kako bi se utvrdio uzrok. Nije cilj da po svaku cenu podignete pritisak, već da otkrijete zbog čega je nizak i da li uopšte zahteva lečenje. Jer vrednosti na aparatu jesu važne, ali još je važnije ono što vam organizam govori.
Autor: S.Paunović
