Napetost u mišićima, glavobolje, promenjen apetit i problemi sa snom mogu biti povezani sa stresom, ali ne treba svaku tegobu automatski pripisati nervozi.
Stres ne mora uvek da izgleda kao nervoza, panika ili osećaj da više ne možemo da izdržimo. Ponekad nastavljamo da radimo, ispunjavamo obaveze i delujemo potpuno smireno, dok telo istovremeno reaguje na pritisak kojem smo izloženi. Glavobolja, bolovi u mišićima, problemi sa varenjem i teškoće sa spavanjem mogu biti među signalima da nam je potrebno više odmora i bolji način da se nosimo sa svakodnevnim opterećenjem.
Kada se nađemo u stresnoj situaciji, organizam aktivira mehanizam poznat kao „bori se ili beži“. Ubrzavaju se puls i disanje, mišići se zatežu, a telo se priprema da odgovori na izazov. Ovakva reakcija je prirodna i može biti korisna kada treba brzo da reagujemo. Problem nastaje kada pritisak ne prestaje, a organizam nema dovoljno prilika da se oporavi i vrati u stanje smirenosti.
Jedan od čestih znakova dugotrajnog stresa jeste napetost u vratu, ramenima i vilici, koja može biti praćena glavoboljama i osećajem fizičke iscrpljenosti. Kod nekih ljudi menjaju se apetit i varenje, dok drugi počinju da se bude tokom noći ili teško uspevaju da zaspe. Ove promene nisu iste kod svih, a njihova pojava ne znači automatski da je stres jedini uzrok. Ipak, kada postanu učestale, mogu biti važan razlog da obratimo pažnju na svoje navike i opšte zdravstveno stanje.
Poseban problem nastaje kada se naviknemo da stalno funkcionišemo pod pritiskom. Obaveze završavamo, probleme rešavamo i sebi govorimo da ćemo odmoriti kada sve prođe. Međutim, ako se novi zadaci neprestano smenjuju, taj trenutak često nikada ne dolazi. Redovan san, fizička aktivnost, kratke pauze tokom dana, razgovor sa bliskim osobama i tehnike opuštanja mogu pomoći u upravljanju stresom. Ako on uporno remeti svakodnevni život, razgovor sa stručnjakom može biti važan korak ka oporavku.
Foto: Unsplash.com
Ipak, važno je ne pripisivati svaku glavobolju, bol u grudima, ubrzan rad srca ili stomačnu tegobu stresu. Ako su simptomi novi, jaki, ponavljaju se ili ne prolaze, potrebno je potražiti medicinsku procenu, umesto pretpostaviti da je uzrok psihička napetost. Jak ili iznenadan bol u grudima, naročito uz otežano disanje, nesvesticu ili hladan znoj, zahteva hitnu medicinsku pomoć. Briga o zdravlju ne znači samo da naučimo kako da izdržimo više, već i da prepoznamo kada je vreme da zastanemo i potražimo pomoć.
Autor: S.Paunović
