Oni ne razumeju naše rečenice kao ljudi, ali veoma dobro čitaju glas, pokrete, miris i promene u našem ponašanju.
Da li ste ikada plakali, a vaš pas vam prišao i spustio glavu u krilo? Ili ste primetili da se mačka, koja inače drži svoju distancu, odjednom sklupča pored vas kada vam nije dobar dan? Možda nam ne mogu reći „šta ti je?“, ali naši ljubimci veoma pažljivo prate ono što se dešava sa nama. Psi i mačke registruju promene u našem glasu, držanju tela, pokretima, izrazu lica i svakodnevnom ponašanju, pa često mogu da primete da nešto nije u redu pre nego što to sami izgovorimo naglas.
Kod pasa je ova sposobnost naročito izražena. Oni su hiljadama godina života uz čoveka postali izuzetno dobri u čitanju naših signala, a njihov svet se velikim delom oslanja i na čulo mirisa. Pas može da primeti da govorimo drugačijim tonom, da se krećemo sporije ili da se ponašamo drugačije nego inače. Kada je vlasnik uznemiren, neki psi postaju nežniji i traže više kontakta, dok drugi mogu postati nemirni jer registruju promenu u atmosferi. Ne znači da pas razume našu tugu na identičan način kao drugi čovek, ali vrlo verovatno primećuje da se nešto promenilo.
A onda dolazimo do mačaka, koje svoju privrženost pokazuju mnogo suptilnije. Mačka možda neće potrčati prema vama kada ste neraspoloženi, ali može da vas posmatra duže nego obično, legne u vašu blizinu, prede ili jednostavno odluči da tog dana bude tamo gde ste vi. Mačke su veoma osetljive na rutinu i promene u okruženju, pa im ne promiče lako kada se čovek koji im je poznat ponaša drugačije. Njihovo „tu sam“ često izgleda mnogo tiše od psećeg, ali upravo zato ga vlasnici toliko dobro pamte.
Zanimljivo je i to što ljubimci ne moraju da razumeju razlog naše tuge da bi reagovali na nju. Ako svakog dana ustajemo u isto vreme, pričamo istim glasom i imamo određene rituale, a onda jednog dana ćutimo, sporije se krećemo i povučemo se, životinja registruje promenu. Zato ponekad imamo utisak da nas pas ili mačka „čitaju“. Oni zapravo veoma dobro poznaju naš uobičajeni obrazac ponašanja, pa svako odstupanje postaje informacija.
Foto: Pixabay.com
Možda je upravo zato život sa ljubimcem toliko poseban. Oni ne traže objašnjenje, ne insistiraju da odmah budemo bolje i ne pitaju šta se dogodilo. Nekada samo sednu pored nas. Pas nas možda pogleda svojim velikim očima, mačka se sklupča na kraju kreveta, a kuća na trenutak postane malo tiša. Možda ne razumeju sve naše probleme, ali veoma dobro poznaju nas. I ponekad je upravo ta tiha prisutnost ono što nam je potrebno kada nemamo snage ni da kažemo da smo tužni.
Autor: S.Paunović
