Prethodnih dana su u sve češći narativi da iza masovnih protesta Zećana i Botunjana protiv gradnje kolektora stoji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Učesnici protesta su ove navode demantovali u više navrata. Politički analitičar Miljan Jovićević za ADRIA Televiziju kaže da predsjednik Srbije određenim političkim akterima u Crnoj Gori neosnovano služi kao krivac kada stvari pođu po zlu, što bi eventualno moglo dovesti do nefunkcionalnih odnosa dvije države.
Nažalost, narativi u kojima je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljen kao glavni krivac za sve probleme Crne Gore ne jenjavaju, kaže Jovićević.
„To je potpuno politički neprimereno, imajući u vidu da je ista ta Srbija prije samo par meseci bila itekako naklonjena Crnoj Gori i na prvi poziv odgovorila kada su Crnu Goru zahvatili požari. Bojim se da, ukoliko se ovaj trend nastavi, odnosi između Crne Gore i Srbije neće biti na funkcionalnom nivou”, kazao je on.
Za dobrobit zajednice i cijelog regiona, dodaje, neophodno je učešće svih, odnosno inkluzija političkih subjekata.
„Ja razumem da je nacionalna projekcija Crne Gore punopravno članstvo u Evropskoj Uniji, i tu nema ničeg spornog. Međutim, predstavnici vlasti su se malo zaigrali i odrodili od nacionalne suštine. Evropska unija je i zamišljena kao baza zajedništva, a ne suparništva, kao što se želi predstaviti. Kada god nešto ne ide po planu u Crnoj Gori, Spajiću i Milatoviću.
Ističe da se, imajući u vidu da je Crna Gora multikulturalna država, svačiji glas mora jednako čuti.
„Mora da se čuje glas Milana Kneževića i njegovih ministara. Mora da se čuje glas Andrije Mandića. Mora da se čuje glas i mnogih drugih koji su ostavili traga u crnogorskoj politici. Smena vlasti se ne bi desila da nije bilo tih ljudi koji su likom i delom stajali sa građanima Crne Gore rame uz rame u mnogim okolnostima”, naglasio je.
Komentarišući najavu lidera Demokratske narodne partije Milana Kneževića da će napustiti vlast na državnom nivou ukoliko Vlada Crne Gore ne uvaži incijative za definisanje srpskog jezika kao službenog, uvođenje dvojnog državljanstva i trobojke kao državne zastave, Jovićević kaže da bi to predstavljalo određeni gubitak za srpski narod u Crnoj Gori, te da su pomenute inicijative utemeljene u realnosti.
„Jedan prosečan građanin Crne Gore verujem da želi da ima svoje pismo, da ima svoju ćirilicu, da govori srpskim jezikom. Mislim da su to vrednosti koje bi Crna Gora trebala da prihvati i da nisu daleko od suštine crnogorskog naroda”, dodao je.
Nada se da će se Knežević izboriti za pomenute ciljeve.
„Verujem da postoje mnoge adrese i međunarodne institucije na čija se vrata može pokucati. Ukoliko bude uporan, a oko sebe ima jedan dobar tim ljudi i podršku svoje matice Srbije, verujem da može ove stvari da stavi pod institucionalni okvir i prenese u praksu”, kazao je on.
Jovićević apeluje na političke aktere u Crnoj Gori da imaju sluha jedni za druge, jer se, kako kaže, volja i potreba srpskog naroda ne smije zanemariti.
Autor: D.Bošković
