Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti:
Analizirajući ključne poruke u geopolitičkom smislu, jedna od konstanti jeste stabilnost, bezbednost i napredak. Stalno se debatuje o društvima koja napreduju i onima koja stagniraju. U srpskom informacionom prostoru u raznim oblastima često provejava citat Mao Cedunga o „Istočni vetar nadvladava zapadni vetar“.
Mao Cedung je ovu frazu uveo u svetsku politiku u novembru 1957. godine tokom govora u Moskvi na Međunarodnom savetovanju komunističkih i radničkih partija. Tom prilikom je izjavio da je odnos snaga u Hladnom ratu dostigao prekretnicu u korist socijalističkog bloka. Ova ideološka parola nikada nije doživela svoju materijalizaciju – ni tokom Hladnog rata, ali ni skoro trideset godina posle njega.
Kina je definitivno unapredila svoj globalni položaj, ali to je zemlja koja i dalje značajno zaostaje u mnogim segmentima za tim istim Zapadom. Kina je bogata zemlja siromašnih ljudi. 600 miliona ljudi živi sa 5 dolara dnevno, kada izađete malo izvan kineskih vodećih gradova odmah stičete utisak o veoma mračnoj strani života. Kina je egzistencijalno zavisna od dostupnosti zapadnog tržišta. Sve što Kina proizvodi ne može pronaći svog kupca samo unutar kineskih granica. Bez dostupnosti američkog i evropskog tržišta, Kina rizikuje da se uguši u sopstvenim viškovima proizvodnje. To što je Kina globalna fabrika ima svoje razloge. Suštinski, osnovna kineska konkurentnost zasniva se na grubom odsustvu svih onih standarda koji se na Zapadu smatraju minimalnim. Odricati se standarda sa Zapada nije konkurentska prednost, već zamka u koju je upala Komunistička partija.
Završeni samit Tramp–Si protekao je bez velikih diplomatskih proboja. Danas Kina kontroliše dobar deo strukturalnih zavisnosti Zapada - od kritičnih sirovina do proizvodnje različitih dobara - ali je istovremeno i te kako zavisna od zapadne tehnologije. Zaostajanje Kine za vodećim američkim tehnologijama nije pitanje milimetara, nego desetina kilometara.
Stabilnost kojom se hvale u Pekingu ne bi postojala da je reč o višepartijskoj demokratiji. Kina je u svojim temeljima izrazito nestabilna država. Kriterijum stabilnosti ne zasniva se na odsustvu političkog pluralizma, već na postojanju oružane formacije koja taj pluralizam onemogućava. Dakle, ukoliko ta oružana formacija doživi imploziju, urušiće se i sama prividna kineska stabilnost. Samo države koje imaju fer političku utakmicu mogu se smatrati stabilnim jer poseduju demokratski kapacitet.
Taj demokratski kapacitet podstiče inovacije, tržište i kretanje kapitala; u suprotnom, dolazi do kontinuiranih sistemskih grešaka. Dobro poznat primer jeste greška sa pandemijom kovida-19, koja je umalo uništila svetsku ekonomiju. Doktor koji je prvi ukazao na virus bio je proganjan i kasnije je preminuo. To što se zarazama ne može upravljati u 21. veku nije stabilnost, već velika slabost koja proizlazi iz same prirode sistema.
Istovremeno, i to u višedecenijskom kontinuitetu, Amerika preživljava društvene, političke, ekonomske i bezbednosne turbulencije, ali nijednog trenutka ne odustaje od osnovnih principa američkih očeva osnivača.
Tokom svoje posete Americi, Si Đinping je imao priliku da poseti Nacionalni arhiv i vidi primerak najdugovečnijeg ustava na svetu. Poseta Sija bila je praćena demonstracijama Tibetanaca, Ujgura i Kineza iz Hongkonga koji su glasno protestovali. Generalni sekretar je bar nakratko bio izvučen iz zone svog partijskog komfora.
Američka država nije sprečila Kineze, Tibetance i Ujgure da protestuju ispred Bele kuće; naprotiv, omogućila im je da koriste prava koja im garantuje američki ustav. Kompletna američka snaga i globalna moć u svom temelju imaju slobodu – i to pre svega individualnu – gde su čovek i njegova potraga za srećom u centru državnog sistema, dok je u Kini sistem u centru čovekovog života.
Još jedna od država koja se hvali lažnom stabilnošću jeste Rusija. Dok širom Evrope organizuje, finansira i potpomaže razne destruktivne i antisistemske političke opcije, kod kuće zabranjuje i jednu jedinu opozicionu stranku – „Jabloko“ – zbog njenog protivljenja agresivnom ratu. Stranka „Jabloko“, za razliku od ruske agenture širom Evrope, ne zalaže se za gašenje nuklearnih elektrana, zabranu otvaranja rudnika ili fabrika oružja, već traži samo jednu stvar: „da rat prestane“. Ako su stranka „Jabloko“ i njeni lideri pretnja, zašto je onda sporno kada se u Rumuniji uhapsi ruski agent Đorđesku? I Rusija je dobar istorijski primer da je sistem zasnovan na sili i represiji pre ili kasnije osuđen na kolaps i urušavanje.
Na kraju, Si i Putin ne bi izdržali nijedan jedini dan pred izazovima sa kojima se svakodnevno suočava lider neke demokratske zemlje. Oni jesu upravnici velikih država, brojnih armija i ogromne populacije, ali su te države u suštini strukturalno slabe i nesposobne da svojim građanima obezbede zapadni standard života.
To ih ne sprečava da, dok političku konkurenciju zabranjuju u sopstvenim zemljama, tu istu konkurenciju ilegalnim sredstvima podstiču i zloupotrebljavaju u demokratskim državama širom sveta. Ova konfrontacija ne rešava se ratom, već ograničenjima. Nalazimo se u predvorju finalne strategije kako će zapadne demokratije delovati protiv kineske nelojalne konkurencije.
U pogledu Rusije primirje nije ustupak sa kojim mogu da istrguju olakšanje sankcija. Povezivati primirje sa povratkom na pređašnji nivo odnosa sa Rusijom odraz je vrhunskog neumeća.
Države kao što je Srbija nisu u poziciji da biraju, već da se prilagođavaju. Potezi koje bi Srbija u tom slučaju povlačila nisu izbori, već prilagođavanje našem bezbednosnom, ekonomskom I tehnološkom okruženju. Treba da se izmestimo iz okvira da biramo i pređemo u aktivno stanje racionalnog prilagođavanja.
Kada postoji izbor, to znači da postoje dve podjednake vrednosti oko kojih se treba odlučiti. Što u praksi Srbije apsolutno nije tačno jer birati između kineskih AI tehnologija i američkih AI tehnologija nisu iste stvari. Ovo prvo će rasterati investitore i aktivne kompanije iz Srbije, dok će ovo drugo od Srbije napraviti poželjnu destinaciju za ulaganje kroz čuvanje više od 100.000 radnih mesta. Dakle, mi izbore nemamo, već mogućnosti da se prilagođavamo.
