Jelena Milić, poslednja ambasadorka Srbije u Republici Hrvatskoj, objavila je novi autorski tekst za Pink.rs.
Uoči nedavne utakmice Hajduka i Ajaksa splitska Torcida organizovala je povorku u kojoj se skandiralo „Gazi Židove”, „Aušvic”, „Ustaj, Adolfe” i „Ajmo, ustaše”. Na čelu kolone vozio je automobil sa mrtvačkim kovčegom na kojem je pisalo „Ajaks”. U evropskom gradu, u državi članici EU i NATO-a, javno su prizivani Adolf Hitler i Aušvic. Hrvatska vlada je osudila povorku, a policija pokrenula istragu. Dok se ne vidi epilog postupaka osude vlade su isprazne, jer mnogi njeni postupci šalju drugačije poruke.
Ustaše nisu ubijale samo Jevreje. Nezavisna Država Hrvatska sprovodila je genocid nad Srbima i Romima i Holokaust nad Jevrejima. Zato se iskazani antisemitizam Torcide ne može odvojiti od pitanja odnosa prema genocidu nad Srbima i Romima.
U julu 2025. premijer Andrej Plenković sa decom je posetio generalnu probu zagrebačkog koncerta Marka Perkovića Tompsona, u društvu visokih državnih zvaničnika. Pevač čije su nastupe pratile dugotrajne zabrane u EU zbog ustaškog pozdrava tako je dobio legitimitet koji se ne može svesti na privatni muzički ukus 500.000 posetilaca. Na Tompsonovom nedavnom koncertu u Vukovaru pred ogromnom publikom, ponovo se čuo pozdrav „Za dom spremni”, u okviru izvođenja pesme „Bojna Čavoglave”. U hrvatskom Središnjem registru stanovništva se odnedavno pojavljuje i Hrvatska pravoslavna crkva, uspostavljena pod Pavelićevim režimom 1942. godine. S druge strane, pod pritiscima je otkazan koncert Momčila Bajagića Bajage u Koprivnici, najneutralnijeg i najbenignijeg izvođača na regionalnoj estradi. Ovakva praksa godinama opstaje na argumentu „dvostruke konotacije”. Pozdrav koji je koristio režim NDH dobija izuzetke i tumačenja zasnovana na njegovoj upotrebi devedesetih. Na taj način se očito ne može graditi nedvosmislen odnos prema ustaštvu, niti zaustaviti talas aktuelne ustašizacije Hrvatske.
Hrvatska je članica Evropske unije i NATO-a, saveza koji se predstavljaju kao čuvari evropskih vrednosti odlučne borbe protiv antisemitizma. Ipak, široko vidljiv, dosledan politički pritisak na Hrvatsku zbog normalizacije ustaških simbola se ni ne nazire. Da li deo zapadnih političkih elita, pod pritiskom oko Gaze i straha od reakcije islamista, izbegava doslednu raspravu o porastu antisemitizma u mnogim svojim članicama i dodatno i o ustašizaciji Hrvatske?
Problem potiskivanja suštine ogolila je polemika oko filma Lordana Zafranovića „Zlatni rez 42 – Djeca Kozare”. Umesto da se u središtu pažnje nađe sam film o stradanju dece Kozare i genocidu nad Srbima u NDH, rasprava u regionu brzo se pretvorila u spor oko finansiranja, FEST-a, političke instrumentalizacije i bojkota premijere. Udruženje filmskih glumaca Srbije podržalo je kolege koje nisu došle, naglašavajući da to “nije nepoštovanje prema filmu”. U pravu su, to je više od odnosa prema filmu, to je nastavak sistemskog margunalizovanja suštine-odnosa prema genocidu nad Srbima u NDH.
Studentsku listu podržavaju ProGlas, deo opozicije, većina NVO i regionalne kulturne javnosti, iste one koja relativizuje temu genocida nad Srbima fokusiranjem na to ko je finsirao film a ne o čemu se u njmu govori. To je balkanski ćorsokak voke. 1.0 emitera vrlina na dodelama kojekavih nagrada zbog samoreklamerstva, sponozrisanih i NVO umetnika, te profesionalnih aktivista, čije “kolege” na Zapadu šire lažni narativ o navodnom genocidu nad Palestincima u Gazi. Nad kojima Izrael, inače, sporovodi…vakcinacije i dotura hiljade tona više hrane nego bilo ko durugi, dok su im islamske zemlje zapčatile granice. Podrška pojedinih aktivista SL pro-hamasovskim akcijama, veze sa međunarodnim protestnim pokretima Grete Tunberg, koja se pojavila i u Francuskoj, su razlog više da pokret koji traži poverenje birača jasno kaže gde povlači granicu između kritike politike Izraela i antisemitizma, kao i šta misli o ustašizaciji Hrvatske. Koje će politike sprovoditi oko toga, da li će menjati kurs sadašnjih dobrih odnosa Republike Srbije sa Izraelom? Da li su svesni da svi možemo biti ponosni što novi talas antisemitizma ne zapljuskuje Srbiju pod rukovodstvom Aleksandra Vučića? Njihove hrvartske pristalice, uključujući i one oko Srpskog nacionalnog veća u Hrvartskoj koje svojim “aktivizmom” odavno šire antisemitizam, očito nemaju adekvatnu politiku borbe protiv tih zala. Kvaka je i u tome što kad problem protiv kog se navodno boriš iz nekog razloga i nestane, tvoja relevantnost i finasijska doznake postaju sve manje.
Pitanje odnosa upravo SL prema porcesu ustašizacije je legitimno jer su hrvatsko srpske alternativne veze, koje sežu mnogo dublje od podrške kulturnih kuhara regionalnog narativa, pored selektivnog informisanja pojedinih evroposlanika i američkih kongresmena, jedini vidljiv obrazac spoljne politike SL, koja je, inače, najavila da će je staviti ad akta dok ne raščisti situciju u Srbiji. Kako, “revuliconarnom pravdom” Gorana Markovića koji ih, takođe, podržava, a koji je, naravno, zbog svojih aktuelnih stavova zvezda u Hrvatskoj. Interesantno bi bilo čuti šta američki kongresmeni i senatori, koji pripremaju zakon protiv sadašnje vlasti u Srbiji, misle o revolucionarnoj pravdi kao formi vladavine pravao i odsustvu stavova SL, s kojom su očito bliski, o ovim temama.
Pitanja važi i za SL hrvatske, regionalne i zapadne simpatizere. Šta o tome misle političari i mediji iz inostranstva koji podržavaju promenu vlasti u Srbiji? Koji standarde primenjuju kada izveštavaju i analiziraju prilke u Hrvatskoj a koje za Srbiju? Podrška onih iz Zagreba, Brisela ili Vašingtona, koja SL stiže zbog ostvarivanja njihovih partikulrnih interesa, poput nezavisnosti Kosova, a ne zbog tobožnje podrške srpskom narodu. Ona ne može zameniti jasno političko opredeljenje SL koje građani Srbije imaju pravo da čuju. Ima li SL hrabrosti da bez dvostruke konotacije govori o ustašizaciji Hrvatske i porastu antisemitizma struktura s kojima sarađuje i koje ih podržavaju. Bez odogovora na njih, igranje kola nije ni jeftina providna patriotska fasada već direktna izdaja istorijskih činjenica i prava građana Srbije i Srba da se sećaju žrtava genocida nad Srbima u NDH i žrtava Holokausta.
