Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
U senci velikih lidera često stoje ljudi koji ne drže govore pred kamerama, ne osvajaju izbore i ne pojavljuju se svakodnevno na naslovnim stranama ali upravo oni oblikuju ideološku arhitekturu jedne epohe.
Jedan od takvih ljudi u savremenoj Americi svakako je Stiven Miler. Dok je Donald Tramp postao lice političke pobune protiv globalističkog establišmenta, Miler je bio čovek koji je toj pobuni dao jasan ideološki pravac, strukturu i jezik. Bez njega, Tramp bi možda ostao samo medijski fenomen. Sa Milerom, „America First“ postala je čitava politička doktrina.
Miler pripada generaciji američkih nacional-konzervativaca koji su shvatili da se XXI vek više neće voditi samo kroz tenkove i nosače aviona, već kroz demografiju, migracije, kontrolu granica, tehnološku dominaciju, industrijsku proizvodnju, kulturni rat i kontrolu informacionog prostora. Za razliku od klasičnih neokonzervativaca koji su decenijama pokušavali da „izvoze demokratiju“ širom sveta, Milerova struja smatra da je Amerika previše oslabljena unutrašnjom erozijom da bi vodila beskrajne ideološke ratove po svetu. Njihova logika je drugačija da prvo obnoviti nacionalnu snagu SAD, pa tek onda definisati globalnu strategiju.
U tom smislu Miler je mnogo više od savetnika za migracije. On predstavlja dublju transformaciju američke desnice i prelazak sa neoliberalnog globalizma na nacionalni suverenizam. Njegova politika zasniva se na nekoliko ključnih principa jake granice, ograničena migracija, vraćanje industrije u SAD, ekonomski nacionalizam, borba protiv transnacionalnih struktura uticaja, snažna država, kulturni konzervativizam i geopolitičko nadmetanje sa Kinom. Upravo zato ga u Pekingu veoma pažljivo analiziraju. Kina razume da su ljudi poput Milera opasniji od klasičnih liberalnih administracija jer ne razmišljaju kratkoročno, imaju jasan civilizacijski okvir, shvataju značaj industrije i tehnologije i spremni su za dugotrajnu ekonomsku konfrontaciju. Istovremeno, Milerova struja unutar Amerike ima jednu osobinu koja je za mnoge države važna da je manje opsednuta „izvozom vrednosti“ i direktnim ideološkim inženjeringom u drugim zemljama. Njih pre svega zanima američki interes. I tu dolazimo do Srbije.
Za Srbiju, ljudi poput Stivena Milera predstavljaju istovremeno i potencijalnu šansu i ozbiljnu opasnost. Pre svega, Srbija bi u svetu nacionalnog suverenizma mogla lakše da brani poziciju vojne neutralnosti, očuvanja Kosova i Metohije, zaštite nacionalnog identiteta, tradicionalnih vrednosti i prava na samostalnu spoljnu politiku. Američka struja koja manje veruje u rušenje režima širom sveta potencijalno bi mogla biti pragmatičnija prema Balkanu. Takođe, nova američka desnica sve više razume opasnost nekontrolisanih migracija, značaj demografije, ulogu hrišćanskog identiteta i važnost energetske i industrijske nezavisnosti. To su teme o kojima Srbija govori godinama. Ukoliko bi Srbija pametno igrala, mogla bi da se pozicionira kao stabilan partner,energetski koridor, bezbednosna tačka Balkana i država koja nije deo radikalnog liberalnog eksperimenta zapadne Evrope. Međutim, tu leži i velika zamka. Ljudi poput Milera svet posmatraju kroz prizmu hladnog nacionalnog interesa. Ako procene da Srbija remeti američke strateške ciljeve biće veoma tvrdi. Za razliku od liberalnih struktura koje često deluju sporo i ideološki, ova struja deluje disciplinovano, centralizovano, strateški i bez mnogo emocija.
Ukoliko Srbija ostane energetski zavisna, institucionalno slaba, demografski oslabljena, bez jasne industrijske strategije i podeljena unutrašnjim sukobima, onda u svetu velikih sila neće biti posmatrana kao partner već kao prostor uticaja. I upravo je to najveća lekcija koju Srbija mora da razume. Svet u koji ulazi Amerika Stivena Milera nije svet liberalnih fraza, već svet moći, proizvodnje, demografije, energije, tehnologije i nacionalne kohezije. U takvom svetu male države opstaju samo ako imaju jaku državu, jasan nacionalni cilj, stabilnu ekonomiju, sopstvenu proizvodnju, ozbiljnu bezbednosnu strukturu i elitu koja razume globalne procese. Zato pitanje Stivena Milera nije samo pitanje jednog američkog savetnika. To je pitanje kakva Amerika dolazi i da li je Srbija spremna za svet koji se pred našim očima menja brže nego ikada posle Hladnog rata.
