Otkriveno je da je Meta koristila posebnu tehnologiju za zaobilaženje enkripcije kako bi analizirala mrežni saobraćaj ne samo Snapchata, već i drugih konkurenata
Nedavno objavljeni sudski dokumenti otkrili su postojanje "Projekta Isterivači duhova" koji je Facebook sproveo sa ciljem špijuniranja mrežnog saobraćaja korisnika aplikacije Snapchat. Ovaj projekat, nazvan tako zbog karakterističnog logoa Snapchata koji podseća na duha, bio je usmeren na dešifrovanje i analizu komunikacije između aplikacije i njenih servera, u pokušaju da se bolje razume ponašanje korisnika i unapredi konkurentska pozicija Facebooka.
U okviru kolektivne tužbe potrošača protiv Mete, matične kompanije Facebooka, otkriveno je da je Meta koristila posebnu tehnologiju za zaobilaženje enkripcije kako bi analizirala mrežni saobraćaj ne samo Snapchata, već i drugih konkurenata kao što su Amazon i YouTube, piše TechCrunch.
Mark Zakerberg, izvršni direktor Mete, u je u mejlovima zaposlenim naglašavao značaj pronalaženja novih metoda za dobijanje pouzdanih analitika o konkurenciji, što je dovelo do korišćenja Onavo, VPN servisa koji je Facebook prethodno akvizirao. Onavo je omogućio "čitanje" šifrovanog saobraćaja, koristeći metodu koja se opisuje kao "napad čoveka u sredini".
Napad na čoveka u sredini (engl. Man-In-The-Middle, MITM) predstavlja vrstu sajber napada gde napadač tajno preuzima kontrolu nad komunikacijom između dve strane, sa ciljem da presretne, prisluškuje ili modifikuje razmenjene informacije bez znanja učesnika. Napadač se efektivno postavlja "u sredinu" između, na primer, korisnika i web servisa, što mu omogućava da čita, ubacuje i izmenjuje poruke između njih.
Upotreba Onavo-a i ova tehnika izazvali su zabrinutost među zaposlenima u Facebooku, uključujući i Pedra Kanahuatija, tadašnjeg šefa sektora za bezbednost, koji je izrazio zabrinutost zbog etičnosti celokupnog projekta. Ove interne dileme ukazuju na dublje pitanje o granicama korporativnog nadzora i privatnosti korisnika.
Sara Grabert i Maksimilijan Klajn, koji su pokrenuli kolektivnu tužbu protiv Facebooka 2020. godine, tvrde da je kompanija koristila dobijene podatke za identifikaciju konkurencije i nepravičnu borbu protiv nje, dovodeći u pitanje integritet Facebook-ovih praksi prikupljanja podataka.
Autor:
