Prva inicijativa za podizanje spomenika javila se u vidu osnivanja "Glavnog odbora za sakupljanje priloga za spomenik blažene pameti knezu Mihailu M. Obrenoviću III", 2. juna 1868. Dakle, već posle nekoliko dana od ubistva kneza.

Po toj inicijativi, predviđeno je bilo da spomenik bude u centru grada. Posebno je bilo bitno što se preko puta nalazi Narodno pozorište koje je podignuto Kneževom zaslugom.

Beograđani su samo želeli da odaju počast tragično poginulom knezu Mihailu Obrenoviću, državniku koji je konačno oslobodio Srbiju od Turske okupacije i doneo joj nezavisnost.

Spomenik je otkriven 19. decembra 1882. godine na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović. Svečanosti je prisustvovao i autor italijanski skulptor Enriko Paci, koji je tim povodom od kralja Milana Obrenovića primio orden Viteza takovskog reda drugog stepena.

Sve je to lepo, ali šta pokazuje knez?

Uprkos tome što su pored spomenika prošli bezbroj puta, mnogi Beograđani ne znaju da on zapravo simbolizuje oslobođenje Srbije od osmanske vlasti.

Knez Mihailo pokazuje rukom na još neoslobođene srpske krajeve.

Spomenik je izveden u bronzi i sastoji se iz tri dela: postamenta, pijedestala i konjaničke statue. Pijedestal je ovalnog tipa sa reljefnim frizom. Pijedestal je postavljen na drugi noseći postament, obložen mermernim pločama i profilisanim blokovima, sa ukrasima livenim u bronzi i bronzanim pločama sa imenima oslobođenih gradova 1867. godine Beograd, Smederevo, Kladovo, Soko, Užice i Šabac.

Na zadnjoj, severnoj strani ispisan je tekst: "Knjazu Mihailu M. Obrenoviću III. blagorodna Srbija".

Nije spomenik konju!

Uprkos lakšem izgovaranju i razumevanju, spomenik na Trgu Republike nije podignut konju Kneza Mihaila. Prema tome, nije umesno reći da se sa nekim nalazite "kod konja", može se reći i "na Trgu" ili "kod sata" i svi će znati na šta mislite.