Prica o Novici Simaniću jedna je od svetlih primera puta "preko trnja to zvezda".

Nije osetio roditeljski zagralj, poljubac za laku noć pun ljubavi, nežnosti i brige. Osetio je samoću onda kada mu je ljubavi bilo najpotrebnije. Od treće do 18. godine bio je u sistemu socijalne zaštite - u domu zajedno sa tri brata i sestrom.

- Nisam sačuvao nijednu fotografiju iz tog perioda jer nisam hteo da ga se sećam - priča nam Novica.

U domu je bio do svoje 18. godine, posle toga njegov dom bila je ulica.

- Bio sam na ulici, spavao sam po parkovima i autobusima, i toga se ne stidim i, ako sam to pregrmeo, sve ću. Znam ko sam, šta sam i koliko vredim, pa me ne interesuje šta će ljudi misliti o meni - kaže Novica.

Najteže mu je bilo da pronađe posao, jer su ljudi imali predsrasude o tome što je odrsatao u domu za nezbrinutu decu.

Mnoge prepreke je savaladao i danas može da se pohvali da je uspeo, a tu svoju volju za životom prenosi i na mlade.

- Radim dva posla: kao berberin i u brokerskoj kompaniji. Nemam slobodan dan, radim stalno i to mi daje snagu da nastavim i da se borim - priča Novica.

Ovakve životne sudbinama kao što je Novičina nisu retke, a najčešce pitanje koje se postavlja u ovakvim pričama je - šta nakon napuštanja doma ili hraniteljske porodice?

Grad Beograd i Skeretrijat za socijalnu zaštitu nudi dva tipa pomoći: privremeno stanovanje do dve godine i dostupna novčana pomoć. Ovo za TV Pink kaže Direktorka Centra za pozitivan razvoj dece i omladine CEPORA Lidija Bukvić.

Kako dodaje, CEPORA pomaže mladima, između ostalog, povezujući ih sa poslodavcima koji im daju priliku za prvi posao.

Svake godine oko 200 mladih izađe iz doma ili hraniteljske porodice. Za osnaživanje mladih ljudi koji napuštaju sistem, dragocena je vidljivost ali i edukovanje javnosti.

Primer Novice pokazuje da, iako nije mogao da oseti istinsku roditeljsku ljubav, živeo je na ulici, ali joj se nije prepustio, već je naučio kako da se izbori za snove sa svoje dve ruke.