Nije uvek stvar u novoj haljini, cipelama ili torbi - zašto šoping ponekad koristimo kao mali beg od stvarnosti.
Postoji ona dobro poznata situacija: dan nije krenuo kako treba, raspoloženje je loše, a onda sasvim slučajno otvorimo omiljenu prodavnicu ili aplikaciju za kupovinu. „Samo ću da pogledam“, kažemo sebi, da bismo nekoliko minuta kasnije već zamišljali kako nam nova haljina, patike ili jakna savršeno stoje. Kupovina tada nije samo potraga za garderobom — ona može postati način da nakratko skrenemo misli sa onoga što nas muči. Nova stvar donosi osećaj promene, uzbuđenja i mogućnosti da makar na kratko prekinemo monotoniju lošeg dana.
Jedan deo priče krije se u sistemu nagrađivanja našeg mozga. Već samo iščekivanje nečega što želimo može biti prijatno, dok pronalaženje „savršene“ stvari i odluka da je kupimo dodatno pojačavaju osećaj zadovoljstva. Zato ponekad nije presudan trenutak kada obučemo novu odeću, već čitav proces — traženje, biranje, zamišljanje kako ćemo izgledati i konačno donošenje odluke. Upravo zbog toga impulsivna kupovina može da deluje kao mala nagrada posle stresnog dana.
Tu je i osećaj kontrole. Kada nam se čini da ne možemo da utičemo na posao, odnose sa drugim ljudima ili probleme koji su se nagomilali, mnogo je jednostavnije odlučiti: „Ovu ću suknju uzeti.“ To je mala odluka nad kojom imamo potpunu kontrolu. Nova garderoba pritom može da stvori osećaj da nešto menjamo, čak i kada se stvarni problem zbog kojeg smo neraspoloženi nije promenio. Drugim rečima, promena spolja ponekad nam daje privremeni utisak promene iznutra.
Moda ima još jednu moćnu ulogu — omogućava nam da eksperimentišemo sa sopstvenim identitetom. Kada kupimo nešto što inače ne bismo nosili, možemo imati osećaj da otvaramo novo poglavlje: bićemo elegantniji, smeliji, ženstveniji, ozbiljniji ili jednostavno drugačiji. Zato se iza kupovine ponekad ne krije želja za komadom garderobe, već želja za osećajem koji mislimo da će nam taj komad doneti. Problem nastaje kada od odeće očekujemo da reši emociju koju zapravo ne može da reši.
Foto: Unsplash.com
Zato sledeći put kada uhvatimo sebe kako tokom lošeg dana pregledamo desetine novih komada, možda vredi zastati i postaviti jednostavno pitanje: „Da li mi se zaista sviđa ovo što kupujem ili samo želim da se trenutno osećam bolje?“ Nema ničeg lošeg u tome da sebe počastimo nečim lepim, ali važno je prepoznati razliku između promišljenog zadovoljstva i pokušaja da kupovinom pobegnemo od neprijatnog osećaja. Nova garderoba može da popravi dan — ali ne mora svaki loš dan da zahteva novu garderobu.
Autor: S.Paunović
