Nekada promena frizure i garderobe nije samo pitanje mode. To je tih način da sebi kažemo: „Ono što sam bila više mi nije dovoljno.“
Postoje periodi života kada iznenada počnemo da primećujemo odeću koju godinama nismo primećivali. Haljine koje su nam nekada bile omiljene više nam ne liče na nas. Boje koje smo izbegavali odjednom deluju privlačno. Počnemo da nosimo drugačiju siluetu, promenimo frizuru, kupimo cipele koje ranije nikada ne bismo izabrali. Spolja izgleda kao promena stila. Ipak, često se nešto mnogo dublje već promenilo iznutra. Odeća je samo postala prvi vidljivi dokaz da stara verzija nas polako odlazi.
Posle raskida, na primer, promena izgleda može biti način vraćanja osećaja kontrole. Kada se završi odnos u kojem smo dugo bili „mi“, ponovo moramo da otkrijemo ko smo kao „ja“. Zato nije neobično da žena tada poželi drugačiju frizuru, odvažniju haljinu ili stil koji je godinama ostavljala po strani. Nije nužno da želi da impresionira bivšeg partnera. Ponekad prvi put posle dugo vremena želi da se pogleda u ogledalo i prepozna osobu koja joj se ponovo dopada. Promena garderobe tada nije osveta. Ona može biti mali ritual povratka sebi.
Slično se događa i kada promenimo posao. Odeća koju nosimo nije samo odgovor na dress code; ona često postaje deo nove profesionalne uloge. Neko ko je godinama radio u opuštenom okruženju počinje da bira krojene pantalone, košulje i sako. Ne zato što se preko noći promenila njegova ličnost, već zato što se promenila slika o tome ko želi da bude. Oblačenje tada ima gotovo simboličnu funkciju: svakog jutra oblačimo ne samo komad odeće već i ulogu koju ćemo tog dana imati. Ponekad se najpre obučemo kao osoba kakva želimo da postanemo, a tek kasnije počnemo tako i da se osećamo.
Majčinstvo je još složeniji trenutak. Žena može godinama živeti u garderobi koja je bila produžetak njenog identiteta, a onda se njeno telo, rutina i odnos prema vremenu potpuno promene. Neke žene tada privremeno izgube osećaj za sopstveni stil jer je praktičnost postala važnija od svega. Druge upravo tada počnu da traže novi način oblačenja koji neće pokušavati da vrati „staro telo“, već će izraziti novu verziju njih samih. To je važna razlika: promena stila ne mora da znači povratak na ono što smo bile. Ponekad znači prihvatanje onoga što smo postale.
Foto: Pixabay.com
Zato postoje trenuci kada ne menjamo garderobu zato što želimo da izgledamo drugačije, već zato što više ne želimo da izgledamo kao osoba koja smo nekada bile. Odeća tada postaje jezik unutrašnje promene. Ona može biti znak da smo završili jednu fazu, da smo spremni za novu, da više ne želimo da se izvinjavamo zbog svog tela, godina ili ambicija. I možda je upravo zato najzanimljivija garderoba ona koja nastane kada prestanemo da se oblačimo prema slici koju drugi imaju o nama. Tada stil prestaje da bude maska i postaje potpis. Ne govori samo šta volimo da nosimo. Govori ko smo odlučili da budemo.
Autor: S.Paunović
