Ne mora svaki komad garderobe koji godinama stoji u ormanu odmah da završi u kanti ili kesi za poklanjanje — ponekad nam je jednostavno teško da se odvojimo od stvari koje čuvaju uspomene, bude nostalgiju ili ostavljaju osećaj da bi nam jednog dana ipak mogle zatrebati.
Orman pun odeće koju gotovo nikada ne nosimo jedan je od onih problema koji se rešavaju mnogo teže nego što deluje. Otvorimo vrata, pogledamo prepune police i vešalice, zaključimo da definitivno imamo previše stvari, a onda uzmemo baš onu haljinu koju nismo obukli godinama i pomislimo: „Ma možda mi ipak zatreba.“ Tako komad po komad vraćamo sve na svoje mesto, zatvaramo vrata i nastavljamo dalje — sve dok ponovo ne dođe trenutak kada više nemamo gde da stavimo novu garderobu.
Najveća prepreka često nije sama odeća, već emocija koju vezujemo za nju. Neke stvari nas podsećaju na određeni period života, neke smo skupo platili, neke smo nosili u posebnim prilikama, dok druge čuvamo jer verujemo da će nam ponovo odgovarati ili se vratiti u modu. Tu je i čuveno „za svaki slučaj“, zbog kojeg garderoba može godinama da ostane netaknuta. Problem je što „jednog dana“ često nikada ne dođe, a orman sve vreme zauzima prostor stvarima koje više nisu deo našeg života.
Zato ne moramo odmah da donosimo konačne odluke. Ako nam je teško da nešto poklonimo ili bacimo, možemo da napravimo jednostavnu kutiju za odluku. U nju stavimo sve komade oko kojih se dvoumimo, zatvorimo je i zapišemo datum. Narednih 30 do 60 dana ne moramo uopšte da razmišljamo o njenom sadržaju. Ako nam neka stvar zaista zatreba, lako ćemo je pronaći. Ali ako prođu nedelje, a nijednom ne otvorimo kutiju jer nam ništa iz nje nije nedostajalo, možda smo upravo dobili odgovor koji nismo mogli da donesemo dok su stvari bile ispred nas.
Dobar trik je i jedno jednostavno pitanje: „Da li bih ovo danas ponovo kupila?“ Ako je odgovor ne, vredi razmisliti zbog čega tu stvar još čuvamo. Možda nam više ne odgovara kroj, možda se više ne osećamo lepo kada je obučemo, možda imamo deset sličnih komada ili je jednostavno više ne uklapamo u svoj stil. To što smo nešto nekada platili ne znači da smo dužni da ga čuvamo zauvek. Novac je već potrošen, a garderoba koja stoji netaknuta neće nam ga vratiti.
Foto: Pexels
Naravno, nije cilj da odjednom ostanemo sa nekoliko komada odeće i pretvorimo orman u izložbeni prostor. Neke stvari zaista možemo da poklonimo, doniramo ili prosledimo nekome kome će biti korisne, dok se drugi komadi mogu prepraviti i dobiti potpuno novi život. Važno je da odluku ne donosimo iz osećaja krivice, već zato što znamo da tu stvar više ne koristimo. Odeća koja nam više ne odgovara možda će nekome drugom postati omiljeni komad.
Zato sledeći put kada otvorimo prepun orman, ne moramo odmah da krenemo u veliko spremanje i bacimo sve što nismo obukli mesecima. Dovoljno je da napravimo malu distancu i damo sebi priliku da vidimo šta nam zaista nedostaje kada toga nema pred očima. Jer cilj nije prazan orman, već garderoba u kojoj svaka stvar ima svoje mesto i razlog zbog kojeg je tu. Ponekad nam nije potrebno više prostora — potrebno nam je samo malo manje stvari koje čuvamo za svaki slučaj.
Autor: S.Paunović
