Hladan vazduh, vetar, grejanje i vreli tuševi mogu da naruše prirodnu zaštitnu barijeru kože i učine je suvom, grubom i osetljivom. Uz nekoliko jednostavnih promena u svakodnevnoj rutini, možete sačuvati mekoću i hidrataciju kože čak i tokom najhladnijih dana.
Kada temperature počnu da padaju, ne menjaju se samo naše odevne navike već i potrebe kože. Hladan vazduh napolju i suv vazduh u zagrejanim prostorijama mogu da doprinesu gubitku vlage, zbog čega koža postaje zategnuta, gruba i sklona perutanju. Ove promene najčešće se primećuju na potkolenicama, laktovima, kolenima i šakama, ali suva koža može zahvatiti celo telo. Prvi korak ka boljoj nezi jeste da prepoznate da vam letnja rutina možda više ne odgovara. Umesto laganih losiona koji brzo isparavaju, tokom hladnijih meseci mogu vam više prijati bogatije kreme i balzami koji pomažu da se vlaga zadrži u koži. Važno je da negu prilagodite sopstvenim potrebama, jer ne postoji jedan proizvod koji odgovara svima.
Jedna od najčešćih grešaka tokom zime jeste dugo tuširanje veoma toplom vodom. Iako vreli tuš pruža prijatan osećaj nakon boravka na hladnoći, visoka temperatura vode može da ukloni deo prirodnih lipida koji štite kožu i tako pojača suvoću i iritaciju. Mnogo bolji izbor je mlaka voda i kraće tuširanje, uz blage preparate za pranje koji ne isušuju kožu. Posebno obratite pažnju na proizvode sa intenzivnim mirisima ako ste skloni crvenilu ili osetljivosti. Nakon tuširanja kožu nežno tapkajte peškirom, umesto da je grubo trljate, i nanesite hidratantnu kremu dok je još blago vlažna. Ovaj jednostavan korak pomaže da se vlaga zadrži i može značajno da popravi osećaj mekoće.
Ako vam je koža tokom hladnih dana posebno suva, obratite pažnju na sastojke preparata koje koristite. Glicerin i hijaluronska kiselina pomažu u privlačenju i zadržavanju vode, dok ceramidi doprinose obnovi zaštitne barijere kože. Preparati sa ureom mogu biti korisni kod izražene suvoće i hrapavosti, ali kod ispucale ili nadražene kože mogu izazvati peckanje, pa je važno izabrati odgovarajuću koncentraciju. Za veoma suve delove tela, poput laktova, kolena i peta, bogatije kreme i masti često pružaju bolju zaštitu od laganih losiona. Nije neophodno kupovati veliki broj proizvoda niti pratiti svaki novi trend u kozmetici. Mnogo je važnije da pronađete preparat koji vašoj koži odgovara i da ga koristite redovno, umesto da negu primenjujete tek kada se pojave neprijatno zatezanje i perutanje.
Ne zaboravite ni delove tela koje tokom zime često zanemarujemo jer su prekriveni odećom. Šake su posebno izložene hladnoći, vetru i čestom pranju, zbog čega mogu postati grube, crvene i sklone pucanju. Krema za ruke nakon pranja, rukavice tokom boravka napolju i blaži preparati za čišćenje mogu pomoći da se očuva njihova zaštitna barijera. Stopala takođe zahtevaju pažnju, naročito pete koje mogu postati suve i ispucale. Nakon kupanja nanesite odgovarajuću kremu, a kod izražene hrapavosti mogu pomoći preparati sa ureom. Istovremeno, nemojte zaboraviti zaštitu od sunca: UV zračenje postoji i tokom zime, naročito na planini i snegu, pa izložene delove tela treba zaštititi odgovarajućim SPF proizvodom kada uslovi to zahtevaju.
Foto: Pexels.com
Pored spoljašnje nege, važni su i uslovi u kojima provodimo najveći deo dana. Previše zagrejane prostorije sa suvim vazduhom mogu doprineti osećaju zatezanja i isušivanju kože, pa provetravanje i, kada je potrebno, pravilno održavanje vlažnosti vazduha mogu biti korisni. Dovoljan unos tečnosti važan je za opšte zdravlje, ali samo povećavanje količine vode neće rešiti problem suve kože ako je njena zaštitna barijera narušena. Ako se uprkos redovnoj nezi javljaju intenzivan svrab, bolne pukotine, izraženo crvenilo ili osip, obratite se dermatologu jer uzrok može biti ekcem ili drugo kožno oboljenje. Najbolja zimska rutina ne mora da bude komplikovana: nežno čišćenje, redovna hidratacija, zaštita od hladnoće i odgovarajući proizvodi mogu pomoći da koža ostane meka, negovana i prijatna na dodir tokom cele sezone.
Autor: S.Paunović
