Bore, seda kosa i promena kontura lica nekada su bili prirodan deo života, a danas se često predstavljaju kao nedostaci koje treba što duže skrivati. Između nege koja nam pričinjava zadovoljstvo i pritiska da zauvek izgledamo mlado postoji važna razlika, a mnoge žene svakodnevno pokušavaju da pronađu granicu između te dve stvari.
Starenje je jedan od retkih procesa kroz koje svi prolazimo, a koji se u savremenoj kulturi često predstavlja kao nešto što treba odložiti po svaku cenu. Ženama se šalje poruka da mogu biti uspešne, ostvarene i samouverene, ali da bi bilo poželjno da pritom ne pokazuju tragove godina. Prve bore postaju razlog za zabrinutost, seda kosa nešto što treba hitno prekriti, a prirodne promene na licu povod za poređenje sa fotografijama na kojima je svaka nesavršenost uklonjena. Tako godine prestaju da budu samo deo životnog iskustva i postaju nešto što žena oseća da mora da opravda.
Društvene mreže dodatno komplikuju taj odnos prema sopstvenom izgledu. Svakodnevno gledamo lica pod idealnim osvetljenjem, sa pažljivo odabranim uglovima, filterima i digitalnim korekcijama, pa lako zaboravljamo koliko se takve slike razlikuju od stvarnog života. Uz to, dostupnost kozmetičkih tretmana i estetskih procedura stvara utisak da je moguće ne samo negovati izgled već i neprestano popravljati sve ono što nas podseća na protok vremena. Problem nije u tome što žena želi da izgleda lepo, već u trenutku kada prestane da doživljava negu kao izbor i počne da je oseća kao obavezu bez kraja.
Posebno je zanimljivo to što se od žena često očekuje da stare dostojanstveno, ali ne i previše vidljivo. Ako se odluče za estetske tretmane, mogu biti izložene kritikama da preteruju i pokušavaju da zaustave vreme. Ako ih odbiju, mogu čuti da su se zapustile ili da bi trebalo više da vode računa o sebi. U takvoj situaciji gotovo da ne postoji odluka koja je potpuno oslobođena tuđih komentara. Žena se tako nalazi između dve suprotstavljene poruke: da treba da prihvati sebe, ali i da učini sve što može kako bi izgledala mlađe. Nije čudno što takav pritisak može da stvori nesigurnost čak i kod osoba koje su ranije bile zadovoljne svojim izgledom.
Ipak, želja da se negujemo, lepo oblačimo, vodimo računa o koži ili odaberemo estetski tretman ne mora da znači da se plašimo starenja. Za mnoge žene to je način da izraze svoj stil, osećaju se prijatnije u sopstvenom telu ili jednostavno uživaju u ritualima lepote. Važno je, međutim, da odluka dolazi iz lične želje, a ne iz uverenja da ćemo sa svakom novom borom izgubiti deo svoje vrednosti. Samopouzdanje ne znači da moramo voleti baš svaku promenu koju primećujemo na sebi, već da ne dozvolimo da jedna bora, nekoliko sedih vlasi ili promena telesne težine postanu merilo toga koliko vredimo i koliko zaslužujemo da budemo voljene.
Foto: Pixabay.com
Možda je najveća sloboda u tome da žena ne mora da bira između negovanog izgleda i prihvatanja sopstvenih godina. Može želeti da izgleda lepo, koristiti kozmetiku, menjati frizuru ili se odlučiti za tretmane, a da istovremeno ne vodi rat protiv vremena. Starenje ne oduzima ženstvenost, privlačnost, pravo na ljubav niti mogućnost da započnemo nešto novo. Ono menja naš izgled, ali ne određuje koliko smo zanimljive, sposobne, duhovite ili vredne pažnje. Kada prestanemo da svaku promenu posmatramo kao neprijatelja kojeg moramo pobediti, ostaje više prostora da o sebi razmišljamo kao o osobi koja živi, razvija se i menja — a ne kao o licu koje mora zauvek da ostane isto.
Autor: S.Paunović
