Bosiljak u kući po narodnom verovanju predstavlja „Božji cvet“ koji stari nikad ne izbacuju, ali jedno drvo posađeno kod ulaznih vrata prema tradiciji tera blagostanje iz doma.
Mnogobrojna narodna verovanja o biljkama s vremenom su iščezla, ali su neka duboko opstala do danas. Po njima, pojedine biljke donose mir i sreću, dok druge prema starim običajima nikako ne bi trebalo saditi blizu kuće.
Bagrem ne ide blizu kućnog praga
Prema starim narodnim verovanjima, bagrem nije drvo koje treba saditi u blizini kuće. Naši stari su ga često zvali i „nerod“, verujući da njegovo mesto nikako nije pored kućnog praga ni ispod prozora.
Čak se i kalemljenje bagrema u prošlosti smatralo skrnavljenjem, pa su ga domaćini najčešće sadili isključivo na ivicama imanja, daleko od mesta na kojima se porodica okupljala.
Bosiljak prati čovekove najvažnije trenutke
Za razliku od bagrema, bosiljak ima sveto mesto u tradiciji. Stari i danas kažu da bosiljak u kući mora uvek da postoji, a po predanju on se prvi sadi u bašti.
Bosiljak prati čoveka kroz najvažnije prilike u životu – od rođenja do smrti.
Na Bogojavljenje se bosiljak stavlja u vodu koju ujutru donesu sa izvora, pa se tom vodom zapoje svi ukućani. Sveštenik osveštanom vodom kropi vernike i blagosilja ih uz pomoć bosioka - podseća narodna tradicija.
Takođe, u vodi u kojoj je potopljen bosiljak nekada se kupala porodilja posle porođaja, kao i novorođenče sve do navršenih 40 dana. Zbog ovakve simbolike, stari nikad ne izbacuju saksiju bosiljka iz kuće.
Simbolika božura i breze
Prema starom srpskom predanju, božur nekada nije imao raskošne crvene latice, već je cvetao u beloj boji. Veruje se da je svoju crvenu boju dobio na Kosovu, natopljen krvlju srpskih junaka, pa se od tada povezuje sa žrtvom i hrabrošću.
Sa druge strane, breza je u narodnom predanju imala specifičnu ulogu. Od njenih grana pravile su se metle, a u tradiciji se vezivala i za obrede, pa su se od suve brezove kore pravile baklje (lile) za praznike poput Ivanjdana i Petrovdana.
Autor: D.S.
