Beogradski mediji preneli su ovog jutra informaciju da je suprug pevačice Dragice Radosavljević Cakane, Nebojša Negić naleteo svojim automobilom na pešaka u beogradskom naselju Sremčica, koji je nakon tri nedelje preminuo.

Nebojša Negić za Pink.rs izneo je sve detalje ove situacije koja se dogodila 24. decembra. Cakanin suprug tada se vraćao sa posla, vremenski uslovi nisu bili najbolji, a zbog gužve kretanje u saobraćaju je bilo dodatno otežano.

Koristim priliku da izrazim svoje najdublje žaljenje i saučešće porodici nesrećno preminulog gospodina. Ja sam 24. decembra, vraćajući se sa posla iz pravca Železnika prema Sremčici, u kilometarskoj koloni, što je i uobičajeno za to vreme oko 15 i 30h. Kretao sam se Beogradskom ulicom, kretanje tom ulicom je izuzteno sporo, jer je ona opterećna maksimalno u oba smera. Ja moram da napomenem i da je grad dosta uradio u poslednje vreme da obezbedi maksimalnu sigurnost pešaka. Ta ulica je obeležena potpuno pešačkim prelazima, gotovo na svakih 50 metara su pešački prelazi, a negde i češće. Sremčica je sređena maksimalno što se tiče bezbednosti. U to vreme je bilo zaustavljanje, moj prosek kretanja je ispod 20 kilometara na čas, možda 15 kilometara na čas. Vreme je bilo loše, padala je kiša, sumaglica je bila, ništa se nije videlo. Svi su upalili sva moguća svetla koja su imali, da bi se kretali što bezbedije. U koloni u kojoj sam i ja bio, vrlo se sporo kretalo. Preticanje apsolutno nikakvo nije moguće, kolone nepregledne su bile u oba smera. Stalno je bilo to zaustavljanje - priča Nebojša.

"PRIŠAO SAM, ZAGRLIO SAM GA I POČEO DA PRIČAM SA NJIM"

U nastavku razgovora Nebojša nam je ispričao šta se tačno dogodilo tog decembarskog popodneva. Negić ističe da je njegov automobil bio tehnički ispravan, ali i da je uz nesrećnog čoveka koji je izleteo, bio sve vreme, grlio ga i održavao u svesti dok nije došla Hitna pomoć.

Negde oko 16 i 30 časova, već je pao debeo mrak, kolona se zaustavila da propusti pešake na pešačkom prelazu, a u toj koloni sam bio i ja u svom vozilu. Posle toga smo krenuli, pokušavajući da održimo neko bezbedno odstojanje, koliko je to moguće. Posle pređenih nekih otprilike 30-ak metara, osetio sam sa leve strane i video u deliću sekunde čoveka kako mi pada preko haube. U tom momentu reagovao sam najinstinktivnije što je moguće da čovek reaguje, a to je da zaustavim kola, a brzina je bila prilagođena vremenskim uslovima. Auto je pre mesec dana prešao tehnički pregled. Ja sam zakočio, auto je minimalno skrenuo u desno, bilo je klizavo, i stao. On je skliznuo sa moje haube, zaustavio sam auto na metar, dva što je moguće samo zahvaljujući takvoj brzini kretanja. Ja njega nisam ni dotakao, međutim on je pao sa haube i verovatno pri tom padu je zadobio neke povrede za koje ja ne znam tog trenutka - govori Negić.

Negić ističe i da mu je veoma zanimljiva činjenica da se sve dogodilo na delu gde je bio mrak, i kao je cela ulica kako je istakao bila osvetljena. Nebojša govori i da je alkotest pokazao da je on imao 0,00 promila alkohola u krvi.

Momentalno sam upalo sva četiri migavca i istrčao iz auta. On je bio pored mojih kola. Kola ga nisu pregazila, nisam prešao preko njega, ništa... Prišao sam, zagrlio sam ga i počeo da pričam sa njim. Pokušao sam da uspostavim bilo kakav kontakt. Odmah su ljudi koji su se zatekli pozvali hitnu pomoć, ja sam ih zamolio. Ja sam ga držao zagrljenog i pokušavao da stupim s njim u kontakt. On je bio u svesnom stanju, ali je bio ošamućen. Nije davao znakove da može da komunicira, ali sam ja nastavio uporno da ga držim. Sticajem nekih vrlo čudnih okolnosti... U novinama je izašlo da ulična rasveta nije radila. U Beogradskoj ulici je radila ulična rasveta, ali nije radila na tom mestu gde je gospodin bio... Ne znam šta je tačno hteo da uradi. Da li je hteo da pretrči ulicu ili nešto drugo je hteo da uradi, ne znam. Sve opcije su moguće. Moguće je da se bacio pod moj auto. Meni je sumljivo, zašto baš na mestu gde nema rasvete. To je nešto neverovatno. 10, 15 metara dalje svuda ima rasvete, osim tu. To mi je ostao kao upečatljiv detalj - govori Nebojša.

Prvo je došla policija, Hitnoj pomoći je trebalo nešto duže. Zatekli su me s tim čovekom. Onda je došla Hitna pomoć, mobilizirala pacijenta, oni su otišli. Policija je izvršila prvo alktotest, celu proceduru. Ja sam duvao, njihov uređaj je pokazao 0,00 promila. Oni su rekli: "Okej, nemojte ništa da se sekirate, budite smireni, ovu su takve okolnosti". Ja sam stekao utisak da se on bacio na taj auto koji on nije video - priča Negić.

NA SVE NAČINE POKUŠAVAO DA PROVERI STANJE POVREĐENOG:

Nebojša je nakon ove situacije sve vreme pokušavao da proveri zdravstveno stanje osobe koja je naletela na njegov automobi, ali mu zdravstveni radnici to nisu omogućavali s obzirom na to da nije član porodice povređenog.

Ja sam odmah zvao i uveče i ujutru bolnicu. Javljale su se sestre i govorile mi: "Nemojte da nas zovete, imamo mnogo posla, nemamo vremena da vam dajemo takve informacije. Takve informacije dajemo porodici". Pa sam se ja predstavljao kao porodica, kao prijatelj... Što se toga tiče, dođeš u situaciju da bi ti lakše bilo da si ti tu umesto njega, a ne obrnuto. Sve što je bilo do mene, do svega što sam mogao da učinim, da sprečim tako nešto. Mislim da je to viša sila - izjavio je Negić.

JUČE SAM SAZNAO DA JE PREMINUO!

Juče sam saznao da je on preminuo, nisam imao nikakvo obaveštenje ko je taj čovek. Niko meni za to vreme dok sam bio sa njim i držao ga u krilu, niko mi nije prišao ni od rodbine, ni od prijatelja. Kada sam zvao bolnicu, oni su meni rekli da je N. N. lice. Pa sam čuo i pogrešno ime. Ja sam se nadao da će sve biti u redu... - rekao je Negić.

PRAZNIKE PROVEO SA CAKANOM U KUĆI MOLEĆI BOGA DA ČOVEK PREŽIVI!

Nebojša je zbog cele ove situacije proživeo veliku traumu, a tokom razgovora sa nama otkrio nam je i da je praznike proveo u kući, da je smanjio gotovo svu komunikaciju da decom i prijateljima.

 - Morate da razumete da sam i ja pod traumom. Ja sam i Novu godinu i Božić i srpsku Novu godinu proveo sam u kući! Nisam nigde izlazio. Niko me na to nije prisiljavao, niti je bilo potrebe, ali iz nekih moralnih razloga sam ostao kod kuće za Novu godinu. Ja sam Novu godinu proveo u krevetu, isto se to desilo i za Božić. Izbegavam decu, užu porodicu... U ovakvoj situaciji kada si potpuno nedužan. Moja porodica i ja smo pretrpeli strašan stres u svakom pogledu, a ničim izazvano. Sve će da pokaže taj zapisnik koji će policija da dostavi. Ja jako žalim, svoju tugu isto doživaljvam. I moja žena je sve otkazala. Nju ne bih hteo da petljam u sve ovo, jer sa ovim nema veze. Mi smo to teško preživali. U udarno vreme kada je ona trebala da radi, mi smo proveli u četiri zida, bez porodice, bez bilo koga, moleći Boga da čovek preživi. Ja sam svoju ličnu tugu na ovaj način pokazao. Žao mi je što se tako nešto desilo - otkriva Nebojša.

NISU BILI KOMŠIJE!

Nebojša govori i da on nije udario svog komšiju, kako je navedeno, s obzirom na to da se njegova kuća nalazi na skroz drugom kraju beogradskog naselja Sremčica.

- On nije naš komšija. Moguće da smo se mi nekada sreli za 40 godina, ali to nije komšija. Ovde piše da je kao tu komšija. Ja ne znam gde tačno on živi, ja sam se raspitivao za adresu ako budem išao kod njih, da znam gde se nalazi. Čovek je živeo na drugom kraju Sremčice. Sa ulicmo gde ja stanujem, nikakve veze to dodirne nema, a sigurno je udaljeno nekih 5, 6 kilometara... Možda smo se nekada videli u životu za 40 godina... - završava Nebojša.

Autor: S. Kuvekalović