Danica Dana Karić i njen suprug Nikola Stojilković zajedno sa njihovom sinovima Bogoljubom i Petrom obeležava sve pravoslavne praznike, iako dugi niz godina žive u inostranstvu.

Pored krsne slave svoje i suprugove porodice, slavi i Svetog Prohora Pčinjskog. Na dan pomenutog sveca pre nekoliko godina Danin izabranik se oporavio od sepse, a budući da je reč o datumu koji se u njihovoj kući dočekuje s puno radosti, složni supružnici odlučili su da u manastiru koji nosi ime upravo Svetog Prohora krste mlađeg naslednika. Crkvenu ceremoniju održanu u Vranju Dana tvrdi da će pamtiti najpre po suzama radosnicama, a da li su se ona i suprug i pri odabiru kuma držali tradicije, kako brak održavaju skladnim, planiraju li da se vrate u Srbiju i kako teče njihov život između Dubaija i Minska.

Da se suprug Dane Karić borio sa sepsom, bila je porodična tajna, a sada ona otkriva borbu koju je zajedno sa Nikolom vodila, kako bi porodica ostala na okupu, a on u životu.

- Još dok sam bila trudna s Bogijem, Nikola i ja smo razgovarali o tome kako pojedini ljudi preuzmu određenu slavu kada prežive neku nesreću. Budući da je on pre par godina imao sepsu, zamalo smo ga izgubili. Bogu hvala, preživeo je, i predložila sam mu da počne da slavi slavu na dan kada je uspeo da se izvuče iz tog pakla. Pogledali smo u kalendar i videli da je to Sveti Prohor Pčinjski. Naježili smo se oboje, jer ko je iz Vranja zna šta taj svetac i manastir predstavljaju. Palo mi je na pamet da bi bilo divno da bebu krstimo tamo i damo joj kršteno ime Prohor. Mada gajimo stara kumstva koja se prenose s kolena na koleno, Nikola je ipak odučio da tu čast poveri svom drugu Davoru. Tokom ceremonije osećala sam veliku radost i mir, koje ne mogu rečima opisati, a kada se obred završio, zaplakala sam od sreće. Kao i većina mališana, Bogoljub je plakao jer je bio mnogo umoran. Taman mi se uspavao u naručju kada je krenulo skidanje i polivanje pa se malo uzbudio. Ali to je sve normalno.

Autor: N.V.