Dalila Dragojević je nakon emotivnog rastrojstva za crnim stolom otišla u pušionicu, a Stefan Karić je došao besan kao ris da porazgovara sa njom i pokuša da je urazumi.

Da, ja ne volim nikoga, ja sam monstrum! - rekla je Dalila i briznula ponovo u plač.

Smiri se - rekla je Irma.

Ne mogu kada mi ovde sufliraju ovi koji imaju savršene živote - vikala je Dalila.

Šta ti jedeš go*vna? Šta lupaš? - uleteo je Karić.

Nemoj Stefane, nije dobro - dobacila je Irma.

Nije realna! Da je realna, bilo bi joj bolje! - urlao je Stefan.

Šta si mi se ti nakačio sad? - plakala je Dragojevićka.

Ja ti nisam na grbači, ja ti kažem kako jeste! Čujem kako dobacuješ meni za stolom, pa onda sa strane kažeš kao 'je*aću mu kevu'. Budi realna! Šta sam ti ja kriv sada što se ti tako osećaš? - pitao je Stefan.

Ti non stop skačeš na mene, a znaš koliko mi tvoje mišljenje znači - vriskala je Dalila.

Čuo sam kako mi je dobacivala ali sam prećutao - nastavio je Karić.

Nikada za tebe nije rekla ni jednu ružnu reč, znaš da te voli - pravdala je Irma.

Ti si mene poslao sa tim čovekom u izolaciju - rekla je Dalila.

Da, jesam. Uvek ću te poslati sa njim tamo. Da nije množda loš za tebe? - pitao je Stefan.

Misliš li ti da je on dobar za mene? - vikala je Dalila.

Mislim da jeste sada. Ti ako nekoga voliš moraš da znaš šta radiš. Sada ti je kriv Dejan - rekao je Karić.

Podlegao je pritisku, jeste! Da me voli mogao je da kaže 'da, najgora je ali ja je volim' - govorila je Dragojevićka.

Ustao je sto puta! Ustao je i rekao! On je podlegao onome što se desilo, a ne pritisku! Šta hoćeš ti više? Halo, ti se svađaš sa Matorom! - nastavio je Karić.

Ne znam šta mi je! Ne znam, nisam dobro, shvatite! Tek sam se sada osvestila! - urlala je Dalila.

Detaljnije u nastavku.

Autor: J. M. Đ.