U novom izdanju čuvene emisije "Premijera - Vikend Specijal", novinar Nemanja Vujičić razgovarao je sa političarem i narodnim poslanikom Vojislavom Šešeljem.

U svom gostovanju, Šešelj se osvrnuo na svoj odnos sa bivšom ženom i ulogu oca.

Moja tadašnja supruga bila je u podmakloj trudnoći kada sam ja uhpašen i uplašila se da nešto ne napokosti režim oko deteta i pobegla je za Beograd, tamo se porodila. Čuo sam ja za to vrlo brzo, odmah su mi došle majka i sestra u posetu, onda mi je stiglo i pismo da je sve u redu. Moje dete je imalo skoro dve godine kada sam izašao iz zatvora. Bilo mi je teško, ali sam izdržao. Ništa nije moglo da me pokoleba. Postojala je šansa da napišem molbu za pomilovanje, ali ja sam to odbio i rekao sam mojoj porodici da me ne čekaju kući živog ako i oni tu molbu napišu. Nisu, naravno, napisali. Moja bivša žena i ja smo bili zajedno četiri godine, uključujući moj boravak u zatvoru. Ona je podnela zahtev za razvod, onda smo se razveli posle nekoliko godina. Bilo je tu borba ko će dobiti dete, ja sam pobedio u tom sudskom procesu, ali sam njoj ostavio stan što sam imao - priča Šešelj.

On se prisetio u svoj boravka u samici, te kaže da je iz tog perioda dosta naučio.

Problem u samici je što nemate pravo da ništa ne možete da napišete, ni pročitate. Za pušače je problem što ne mogu da puše. Nema razgovara, nema ničega. Šetnja pola sata, ali uglavnom zaborave ili skrate na 15 minuta. Ujutru u šest sati, čim se upale svetla, krevet se dizao uza zid i pričvršćivao i tek uveče oko devet sati se spuštao, nema ležanja preko dana. Jedna mala stolica pričvršćena za pod bez naslona, jedan stočić samo da stane tacna sa hranom i ništa više. Tri koraka napred i tri koraka nazad. Ali to me je naučilo strpljenju, strpljenje je strašno važno u životu, i oštrio sam prkos i inat. Jednom su me tukli, nisam hteo ništa da radim, stražar me izveo da ribam hodnik, ja nisam hteo, vratio me u ćeliju i pitao ponovo, ja ponovo odbio i krenuo je da me udara po leđima, a ja ni jauk! To se pročulo po zatvoru, čuje se da me bije, a nema moje reakacije i postao sam slavan u zatvoru. Najopasniji kriminalci su me poštovali - priseća se Vojislav, pa nastavlja:

U Hagu sam optužen, ja sam rešio da sam kupim avionsku kartu i odem. Bili su na početku fini prema meni, da me ubede da uzmem advokata, pa su mi nudili svoje advokate, sve sam ja to odbijao, da da bi kasnije zaoštravali odnos prema meni. Bilo je tu i lepih dana, znali smo da se i našalimo. Tamo smo bili podeljeni u blokove jedan sam bio u jednom bloku, bio mi je zabranjen svaki kontakt sa Miloševićem, ali su mu sledeće godine prebacili u njegov blok i tamo smo se sprijateljili, očekivali su da ćemo se sukobiti s njim, zato su nas i spojili, ali mi smo postali smo iskreni prijatelji - otkriva Šešelj.

Političar je otkrio da li se bolje snalazi u ulozi oca ili u ulozi dede.

Nisam imao priliku da se snalazim u ulozi dede, jer su mi unuci vrlo retko dolazili u Hag, uglavnom jednom godišnje i njihovo detinjstvo je prošlo bez dede. Sad mi se rodio unuk Vasilije, ali on je još uvek mali da bi išta razumeo oko sebe, ali u svakom slučaju, ne budi me često! Veoma retko čujem njegov plač u toku noći - priča političar.

On se osvrnuo i na priče da je bio ljubimac mnogih pevačica.

Volele su me pevačice, volim i ja njih! Volele su me i šnajderke, frizerke... Volele su me i žene filozofi. Nisam ljubitelj, ali sam često išao u kafanu, dok se nisam drugi put oženio, skoro svako veče sam bio. Bilo je mnogo ljudi koji su mi pomagali, pogotovo u Hagu. Bio sam upućen kakva je situacija kod kuće dok sma bio u Hagu, nešto ušteđevine sam ostavio, ženi su isplatili 42 hiljade dolara iz Kanade, nisu bili gladni, to je bitno - zaključio je Šešelj u emisiji "Premijera - Vikend Specijal".

Autor: P.R.