Podmetanje, borba, otimanje, klanovi! Rada Manojlović posle koleginicinog priznanja o sabotaži na estradi rešila da progovori: Zbog ucena sam ostala bez tezgi!

Nadežda nije htela da ih imenuje jer, kako je rekla, ne želi da im daje reklamu.

- Shvatila sam da za devedeset odsto estrade ja ne postojim, tako se ponašaju. Nikad me niko nije podržao, nikad me niko nije spomenuo za neke duete, za nešto... Da ne ispadne da se sad ja tu nešto žalim. Oni su nepostojeće figure u mom životu, mogu samo da nastave da podmeću nogu, a isto tako ne želim da im pominjem imena. Ako žele sopstvenu reklamu, neka dođu ovde u emisiju, pa neka pričaju. Ja sam ovde da pričam o sebi - ispričala je Nadežda i dodala:

- Postoje neki koji su blizu penzije, a ne žele to sebi da priznaju, pa misle da ću ja da se uplašim njihovih postupaka koji ne priliče godinama i karijerama. Njima želim sve najbolje. Nadam se da nekada u životu, kada budem radila svoj solistički koncert, da ću ih pozvati drage volje, sve te koleginice i kolege, da budu u prvom redu, da im posvetim pesmu, da uživaju u mojim uspesima, pa da vidim šta će tada da urade - rekla je pevačica.

Njena izjava pokrenula je polemiku na Iksu, gde su je mnogi osudili jer nije htela da imenuje kolege, a u njenu odbranu stala je koleginica Rada Manojlović koja, takođe, smatra da Biljićeva ne treba da imenuje kolege na koje je mislila.

- Evo da ti iskreno odgovorim iz svog ugla. Na primer, ako bi pomenuo ime tog nekog, mediji bi odmah jurili za njegovu izjavu, onda bi naslovne strane bile tvoje i njene (njegove) glave jedna do druge, pa nastavak u epizodama šta se dešava između vas. Taj neko bi verovatno jedva dočekao da bude u medijima, ali ti prosto ne želiš ne samo da mu daješ neki vid reklame, nego ne želiš da se tvoje ime dovodi u kontekst sa njim, plus da te narednih deset godina pitaju novinari "A u kakvom ste sad odnosu ti i taj neko?" i da se iznova i iznova vrti ta priča - napisala je Rada u postu, pa nastavila:

- A da ima sabotaže - ima, i to najviše na privatnim slavljima, od strane radnih bendova, pa čak i jako poznatih orkestara! Kada čuju da organizator veselja želi da pozove neku zvezdu da peva, kreće pobuna: "Šta će ti ona, veruj mi, imamo dve pevačice (primera radi), biće to vrh", kreće ubeđivanje, a kod nekih i ucene - ako pozovu tu zvezdu, oni onda neće raditi (sve naravno zbog para). Kao da oni plaćaju veselje, a ne gazda. Pa mene onda zovu domaćini, izvinjavaju se... To je rupa bez dna.

Rada je, kako je priznala, i sama ostala bez brojnih angažmana zbog ucene.

- Ja sam lično ostala bez mnogo privatnih proslava jer su orkestri bukvalno ucenili gazde i pobunili se - što on mene da plati, kad to može da da njima? Razumeš, što ja da radim i zaradim, kad samo oni treba da žive i rade? Ima tu i starijih kolega, nebitno sad. Zato mogu da pretpostavim o čemu Nadežda priča. Meni je dosta lakše jer 80 posto radim klubove, ali neko ko većinski radi privatna veselja - to je jedno takvo podmetanje, borba i otimanje. Da ne pričam o klanovima... Užas! Za mene je rešenje - ignor. Vrlo očigledna distanca i pozdrav samo ako moram, ako smo na nekom snimanju pa moramo da sarađujemo. Inače se pravim da ih ne vidim i to je to. Kažem ti iz svog ugla zašto nikad ne bih imenovala nekog: kad i u privatnom životu gledam da se sklonim od takvih, kamoli da se vezujem javno za njih - napisala je Rada.

Autor: D. T.