- U ovoj godini, ali i u prošloj godini krize izazvane pandemijom koronavirusa, budžet je ostao nepromenjen, a u nekim segmentima čak i podignut. U ovoj godini, kada sakupimo sva davanja i plaćanja, negde je oko 43 milijarde dinara. Pokazalo se i u ovim teškim vremenima da je poljoprivreda grana privrede koja jedina nije oskudevala ni u čemu. Čak je napredovala, i povećala BDP Republike Srbije. To je sve rezultat rada u proteklih pet, šest godina, gde smo mi bili spremni, odnosno naši poljoprivrednici, uz veliku pomoć države i velike budžete, uz dosta programa i subvencija, mera i podrške koju su naši poljoprivrednici koristili. Zato su i bili takvi rezultati kada je došlo teško vreme. Bili smo najbolji i najspremniji u region. Čak smo izvozili i drugim zemljama proizvode koje su imali tada u nedostatku, a bile su im od vitalnog značaja. Nažalost poljoprivreda je zadnjih 30, 40 godina uništavana i za kratko vreme ne možete očekivati neke maestralne rezultate, a plus imate i neke nepredviđene okolnosti kao što su vremenske nepogode, ili neke globalne stvari poput koronavirusa. Ne možete da utičete na to, ali reagujete kao što smo mi reagovali.

Kako ste reagovali pošle godine u jeku pandemije koronavirusa?

- Svi oni vidovi poljoprivrede koji su bili u problemu, koji su bili pogođeni pandemijom, zajedno smo sa Vladom Srbije i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem reagovali i donekle ublažili poljoprivrednicima tu štetu. Nikada ne možete odraditi sve kako treba i da budu svi zadovoljni, ali uvek gledamo da to bude najbolje moguće i da se ta šteta umanji. Nastavljamo dalje. Za iduću godinu očekujemo veliki budžet za poljoprivredu, kao što je to i ministar Branislav Nedimović najavio. Imamo dosta starih mera koje radimo, a ima i novih koje raspisujemo. Jedna od novih mera koja je raspisana, a koja je potrebna našem selu, njegovom očuvanju i očuvanju ljudi koji u njemu žive, je mera komunalne infrastrukture. Konkurs je završen i ove godine planirana je izgradnja atarskih puteva…

Očekujete veća sredstva naredne godine?

- To je ministar i najavio. On radi dobro svoj posao i dobro planira. Mi zajedno sa njim razgovaramo sa poljoprivrednim proizvođačima. Teren je nešto što je najbitnije i mi obilazimo poljoprivredne proizvođače. Slušamo njihove probleme, uvažavamo neke primedbe koje su pravno omogućene. Tako da je sve to dalo rezultate. Mi nismo imali nekih lomova u poljoprivredi, sem nekih ad hoc koji iskoče zbog date situacije.

Šta je sa problemom koji je bio sa krompirom, paradajzom?

- Problem je rešen. Ove godine smo imali jako dobar rod. Problem sa paradajzom je isto rešen. Rešavamo problem sa mlekarima. Ministar se založio za to.

Kakva je pomoć za mlekare?

- To će biti pomoć u povećanju premije za još tri dinara. Ministar je imao razgovor sa proizvođačima. To je jedno kompleksno pitanje koje mora da se rešava na duže staze. Sada je ovo jedna jednokratna pomoć koju možemo da uradimo. Ali, sistemsko rešenje mora da se nađe. O svemu se misli, o svakom vidu poljoprivrede da mu se pomogne koliko se može.

Šta je sa malinom?

- Vidite, imamo cenu maline koja je dugogodišnji problem. To je bio problem svakog ministra, a ove zadnje tri godine mi nemamo taj problem. Njega smo rešavali sistemski od vrha države do samih poljoprivrednih proizvođača. Tako moramo da rešimo i problem sa povrtarima. Potrebna je strategija, ono što se kaže od vremena sadnje biljke pa do prerade. Ono što najviše fali poljoprivrednim proizvođačima je prerada.

Zbog čeka nemamo gotov proizvod za izvoz, već izvozimo najviše sirovinu?

- Nažalost, mi smo zemlja koja izvozi najviše sirovinu. Sirovina je i najjeftinija. Svi poljoprivredni proizvođači i firme shvatle su da zatvorenim krugom mogu da bolje plasiraju proizvode, jer su skuplji. Treba da se napravi zatvoreni krug - od proizvodnje do same prerade. To će doneti veću ekonomsku dobit, ali imate i šire mogućnosti. Polako je počelo, mada malo bojažljivo. Mislim da država čini sve da poljoprivrednom proizvođaču olakša. Ono što traže od nas mi pružamo, ipak moraju da i oni kao poljoprivredni proizvođači to ispoštuju. Kao i neke stvari što se tiče samog procesa proizvodnje. Moraju da slušaju stručna lica i da se prati tržište. Ako ste ozbiljan proizvođač vi ćete napraviti ozbiljnu koncepciju od proizvodnje do prodaje. Nećete čekati, “jao, da li ću prodati ovom, da li će me onaj ucenjivati…”. Ono što je počelo polako je ta standardizacija. Preko službi i raznih radionica smo objašnjavali. Ozbiljan poljoprivredni proizvođač, da bi ušao na neko tržište, u velike trgovinske lance, u markete - mora da ispuni standard, da ispuni GLOBAL G.A.P. Ne možete da očekujete, “e, sada sam proizveo i sada ću da dam u neki veliki trgovinski lanac”.

Koliko poljoprivredni proizvođači zaista vode računa o standardima?

- Kao Ministarstvo smo dali mogućnost da se ti standardi uvedu i da se poboljša organska proizvodnja. Organska proizvodnja je isto u povoju i imamo veliki potencijal. Treba da radimo još više na toj svesti da se organska proizvodnja, koja je tri puta skuplja od konvencionalne, polako uvode u to. Ima interesovanja, polako, bojažljivo, ali se kreće sa tim. Prvo dobre su mere države, drugo ljudi hoće to da rade i oni koji shvate da je ekonomska dobit velika, oni uspeju. Sve ono što se traži od države da pomogne, država radi. Međutim, neke stvari treba da odrade i poljoprivredni proizvođači. I tu je pitanje da li žele da se bave ozbiljno ili ne.

Znači poljoprivredni proizvođač ima svu pomoć države?

- Ministarstvo ima 34 poljoprivredne stručne službe na teritoriji cele Srbije. Te službe imaju poljoprivredne inženjere iz svih vidova poljoprivede koji pružaju stručnu pomoć besplatno poljoprivrednim proivođačima. Svako ko zatraži stručnu pomoć ili savet, dobija ga besplatno. Oni idu i na gazdinstva. Imaju čak neka gazdinstva, koja izraze potrebu, i prate ih tri godine. Pomažu im da izraste u jedno srednje, jako poljoprivredno gazdinstvo gde kasnije mogu i sami da se razvijaju. Veoma je bitno da država daje mogućnost stručne pomoći besplatno. Skoro je rađena jedna studija gde mi u regionu imamo najjači savetodavni sistem, osim Slovenije. To je iz razloga što oni imaju 800 savetodavaca, a duplo je manja od nas. Mi za sada imamo nešto malo manje od 300. Planom i programom savetodavstva mi taj broj svake godine povćavamo za 15, 20 ljudi. Trudimo se da, koliko je u našoj mogućnosti, primamo nove mlade stručnjake koji će biti od pomoći poljoprivrednom proizvođaču na terenu direktno u stručnim savetima.

Ako nastavimo ovakvim tempom, da li možemo očekivati da u proizvodnji poljoprivredih proizvoda budemo lider u regionu i jedna od jačih zemalja u Evropi u toj oblasti?

- Mislim da smo mi na dobrom putu, i da već jesmo jedni od najjačih zemalja u regionu što se tiče poljoprivrede. Još neke stvari, a to su neke sitnice, da se neki sektori poboljšaju, da im se pomogne. Mi imamo dobre i vredne poljoprivrednike, bogatu zemlju. Samo je potreban rad, struka i pomoć države koja ne izostaje. Mislim da ćemo za kratak period biti ono što i treba da budemo, lider u ovoj oblasti.

Dosta se pomaže poljoprivrednicima i u vidu mehanizacije?

- Jeste. Mi imamo nacionalni program u toj oblasti. Sva poljoprivredna proizvodnja je potpomognuta tim merama. I mehanizacija za voćarstvo, ratarstvo, povrtarstvo, vinogradrastvo i vinarstvo… To je nešto novo od prošle godine, gde vrtoglavo taj sektor vina i vinogradarstva, i proizvodnje rakije napreduje.

Predsednik Srbije Alkesandar Vučić se dosta zauzeo za oblast vinogradarstva i proizvodnje vina?

- Jeste. Na inicijativu predsednika je krenulo to. Veliki potencijal imamo u toj oblasti, jer su nam dobra vina. Nedavno smo bili u poseti Hrvatskoj, u Istri, na njihovom najvećem sajmu vina u regionu. Uopšte ne zaostajemo za njima. Ovim tempom ćemo ih za nekoliko godina i obići. To je jedna istina. Sa ovakvim podsticajima koje država daje kada je u pitanju i vinogradarstvo i proizvodnja vina, i rakije koja je naš brend, očekuje nas svetla budućnost. Na brendu rakije treba da radimo što više. Imamo dosta dobrih destilerija koje izvoze i u Evropu, Ameriku... Svet još nije shvatio odakle je taj brend. Pomoći ćemo da taj brend postane prepoznatljiv u svetu.

Da li postoje zloupotrebe pojedinih proizvođača kada je u pitanju pomoć države?

- Nažalost, postoje zloupotrebe. Ministarstvo se usmerilo na više sektora i dolazi do toga da pojedini proizvođači to zloupotrebljavaju. Ministar se založio da ovih zadnjih nekoliko meseci počnu da se intenzivno kontrolišu podsticaji koji su dati u zadnjih godinu, dve dana. Iskreni proizvođači koji zavise od toga, koji koriste te podsticaje za razvoj poljoprivredne proizvodnje su kivni na te ljude koji zloupotrebljavaju subvencije države.