Cena mesečnog najma jedne garsonjere, površine ispod 30 kvadrata, kretala se od oko 150 evra za one daleko od centra (npr. Žarkovu), a više od 200 evra za one na Vračaru, Zvezdari, Zemunu. Prošle godine stanodavci su oglašavali i garsonjere po cenama od 550 evra, s tim što su to one na premium lokacijama u Beogradu.

Jednosobni stanovi, površine oko 40 kvadrata, su se izdavali za oko 300 evra u Zemunu, Zvezdari, Paliluli i sl. dok su se cene dvosobnih, oko 60 kvadrata, kretale između 300 i 400 evra.

Aktuelne cene

Koliko je tržište "podivljalo" svedoči činjenica da se za nekretnine iste površine danas, na istim lokacijama izdvaja i više nego duplo novca. Prema aktulenoj ponudi na sajtu nekretnine.rs stan površine 40 kvadrata u Zemunu nema ispod 500 evra.

Stanovi površni preko 50 kvadrata, sa časnim izuzecima, nema za manje od 500 evra mesečno. Na primer, stan od 55 kvadrata na zemunskom keju oglašen je da se izdaje za čak 600 evra.

Ni veći stanovi nisu ništa jeftinij, dvosoban stan na zvezdari površine 68 kvadrata na Zvezdari izdaje se po ceni od čak 950 evra.

Naravno, stanova po nižim cenama ima, ali ih je tako malo u ponudi da se izdaju za svega par sati.

Neodrživo na dugi rok

- Ili će biti prazno ili će morati da spuste cenu domaćim zakupcima sa normalnim kirijama. Nadam se da je ovo sada bio "zemljotres" koji završen i koji se neće više ponoviti, istakao je nedavno za "Blic Biznis" Milić Đoković, procenitelj i stručnjak za tržište nekretnina, komentarišući trenutna dešavanja na tržištu nekretnina vezana za cene izdavanja.

Đoković kaže da bi do kraja godine trebalo da znamo šta će biti sa cenama najma u narednoj godini. "Naša predviđanja su da će sve ili da se stabilizuje do kraja godine i da se sredi, ili će da pukne. Definitivno ćemo do Nove godine znati na čemu smo" - zaključuje Đoković.

Činjenica je da je rat u Ukrajini napravio opštu pometnju na tržištu nekretnina kod nas, jer su njihovi državljani bežeći iz ratne zone privremeno utočište pronašli u Srbiji. Potražnja za stanovima eksplodirala je preko noći, a cene im nisu bile pitanje. Upravo to stavilo je domaćeg podstanara u veoma nezgodnu poziciju jer za novoformiranu cenu kiriju teško može da se izdvoji od prosečne srpske plate.

Visoke cene postaju socijalno pitanje

Zbog neodrživo visokih kirija u Beogradu, a i Srbiji, javnost se poslednjih dana bavi načinima na koji one mogu da se kontrolišu, ako uopšte. Jedan od predloga koji se među njima našao je i ograničenje cena, ali su reakcije na pomenuti predlog oprečne.

Jedan od kreatora predloga zakona Svetislav Kostić kaže za Euronews Srbija da predlog predviđa maksimalni iznos zakupa koji bi se određivao prema posebnoj formuli i koji bi zavisio od prosečne plate, lokacije, energetske efikasnosti i stanja nekretnine koja se izdaje. On objašnjava da najviši mesečni iznos zakupa jednog kvadrata ne bi smeo da bude iznad 1 odsto prosečne mesečne neto zarade.

- Najveća mesečna zakupnina ne bi smela da bude veća od 750 dinara po metru kvadratnom. Tako dobijate najveću mesečnu zakupninu stana od 55 kvadratnih metara, koja bi bila oko 350 evra. Ovaj maksimalni iznos zakupnine se dalje množi sa tri koeficijenta i to lokacijski, koeficijent kvaliteta stana i energetske efikasnosti i njihova primena može da dodatno smanji iznos zakupnine. Za stan od 55 kvadrata na Zvezdari u Beogradu, u zgradi zidanoj 90-tih godina prošlog veka maksimalna zakupnina bi iznosila oko 240 evra mesečno - objašnjava profesor Kostić za Euronews.

Sa druge strane, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejan Molnar kaže da direktno mešanje države u vidu administrativnog ograničavanja cena, po pravilu, donosi više štete nego koristi.

- Takva mera bi predstavljala grubo narušavanje fundamenata tržišnog načina poslovanja, kao što su zagarantovano pravo raspolaganja privatnom svojinom, slobodno formiranje cena pod uticajem ponude i tražnje - smatra Molnar.

Profesor napominje da je rentiranje nekretnina u Srbiji još potpuno neuređena oblast i ukazuje da ne postoje evidencije, da se ugovori o zakupu ne overavaju kod javnih beležnika, a stanodavci ne plaćaju porez na ostvarenu dobit.

- Da bi se cene zakupa mogle kontrolisati na bilo koji način, ova vrsta poslovanja se, najpre, mora formalizovati. Država bi trebalo svoje snage i resurse da usmeri u tom pravcu - da reguliše ovu oblast, odnosno da donese odgovarajuće propise i stara se o njihovoj primeni, od evidencije, preko kontrole do kaznene politike - kaže Molnar.

Autor: