Prema proceni stručnjaka čak 60 odsto predškolaca ima neki poremećaj govora, a sve češći je slučaj da dete sa dve ili tri godinie uopšte ne govori.
Dr Silvana Punišić iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora "Đorđe Kostić" izjavila je za Pink da postoje uzrasne norme kao i u svim strukama koje se bave razvojem i tačno se zna na kom uzrastu dete treba da poseduje koje jezičke elemente.
- Uzrasne norme nisu tako krute one služe kao neki orijentir, mogu biti odstupanja, ali ona se kreću u par meseci, ne mogu biti izražena u godinama onda smo praktično zakasnili - kaže doktorka.
Govor i jezik se prati od samog rođenja deteta. Punišić navodi da se već iz prvog krika deteta nakon rođenja izvlači nekakva pouka i zaključak o nekim karakteristikama budućeg govora.
Foto: TV Pink Printscreen
Doktorka se posebno osvrnula na neke slučajeve dvogodišnjaka koji još ne govore i rekla da dete u tom uzrastu mora da govori.
- Dvogodišnjak bi morao da ima govor, kažem mora, jer moram nekako da podignem svest ne samo mladih roditelja nego i baka i deka koji i te kako učestvuju i na kraju krajeva stručnjaka iz oblasti pedagogije, psihologije, prosvete, oni su stvarno uskraćeni za brojna znanja pa čak neki stručnjaci iz oblasti medicine nemaju mnogo nastave i informacija iz oblasti naše iz oblasti logopedije - kaže doktorka i dodaje da je govorni organ za njih organ za hranjenje i disanje.
Kako je rekla, dvogodišnjak mora da ima oko 300 reči, mora da ima rečenicu, mora da ima takvu interakciju da je on kada je budan u stalnoj potrebi da se nekom pokaže, dokaže, da nekog uvede u igru, da priča šta je čuo u vrtiću ili negde drugde, da ima potrebu da nauči da je stalno u nekim potrebama za motornim radnjama da nešto radi. To je kategorija deteta urednog razvoja.
Foto: TV Pink Printscreen
Kada dete treba da progovori?
Najveći broj dece progovara oko 12 meseca, kaže doktorka Punišić, dodajući da se dogodi da deca nekad progovore i mesec dva pre toga ili mesec dva posle toga. Neka gornja granica je 16 meseci.
Govoreći o tome šta je prva reč, ona je navela da je to reč koja ima značenje. Ne mora biti pravilno izgovorena u aspektu fonetike, ali mora uvek biti vezana za pojam koji je dete htelo da izgovori.
- Neka je pas av, av to je reč, ne gleda se da bude kompletna i pravilna, bitno je da je povezana sa značenjem. Poenta je da dete staro pet godina i šest meseci mora da ima svih 30 glasova pravilno izgovorenih, mora da ima rečenicu koja nosi sva gramatička obeležja srpskog jezika, to je kraj razvoja govora i jezika u onom bazičnom smislu - kaže Punišić.
