Sve se odigralo pre sedam godina, kada je Živorad, tada star 75. godina, rešio da prilikom odlaska u banku gde je klijent, ponese sa sobom bombonjeru i jedno pisamce.
Njemu je za oko zapala Svetlana, službenica mlađa od njega pola veka. Međutim, kako nikako nije moglo da se potrefi da se nađe s njom prilikom dolaska u banku, rešio je da poklone i poruku ostavi kod koleginice.
"Dobar dan prekrasna ženo,
Žao mi je što ti ime zaboravih, ali to je najmanja briga. Meni draga i mila si ti žena neznanog trenutno imena i to nisam mogao da odolim a da ti ne kažem. Očarala si me za minut tvojom ljubaznošću i ljepotom draga i mila ženo ili devojko. Ja sam još uvek u šoku, pa kunem onaj dan kada uđohu ove prostore što ne svratih odmah kod tebe već odo kod one babuskere namrštene. Možda je tako bog rekao ali evo, gle ukaza se momenat da ja i kod tebe dođem, pa me vjeruj i sramota da te pogledam u ta tvoja bujna prsa i ostale obline koje mame uzdah srca. Lepotice, ja sam Živorad, inače u penziji sam zbog Parkinsonove bolesti i to najtežeg oblika u smislu oduzimanja govora, ostalo je hvala bogu relativno dobro. Ne bih te više smarao ovim pisanjem već ako želiš da se malo bliže upoznamo ti nađi neki termin koji tebi odgovara rado ću prihvatiti bilo gde, ako hoćeš 100 kilometara u okolini, ako voziš još bolje, ja imam reno lagunu, sedi devojko pa vozi.
Hvala ti na pažnji, puno te pozdravljam.
Tvoj klijent Živorad"
Pored bombonjere, tu su se našli sok i pismo, a sadržina, iako je između njih dvoje bila razlika pola veka, Svetlanu je navodno nasmejala, pošto je dekica u stilu predratnih udvarača, izrazio svoja razmišljanja i emocije koje su mu zaigrale u grudima.
Zbog bolesti koja je uzela maha, deka nije u mogućnosti da govori, kako je i sam u pismu naveo, pa je osmislio ovaj staromodni način udvaranja, putem pisma, koje je svima, koji su ga pročitali, izmamio osmeh na licu.
